Rafinisane žitarice

dec 02, 2014 No Comments by

Kaže jedna pesmica: „Što belji hleba, to te pre nema!“

Hleb se naziva „životnom stvari“. Ali pošto većina ljudi konzumira žitarice u njihovom prerađenom obliku, ta hrana ne sadrži praktično nikakva hranljiva svojstva i ne može da održava život ljudi i životinja. „Obogaćeni“ proizvodi od žitarica takođe su beskorisni i prevarni.

Pšenica je ključni sastojak ishrane Amerikanaca. Ali nakon mlevenja ona se retko koristi u svom integralnom obliku sa neprerađenim sastojcima. Redovno, kada jedemo pšenicu, uzimamo je u obliku hleba, pita, torti, kolača, keksa, testenina, griza, cerealija i drugih oblika koji su prerađivani, zagrevani, usitnjavani, i drobljeni sve dok ih više nije moguće prepoznati šta su prvobitno bili.

Prerađena pšenica, ili njeni proizvodi, dobija se preradom prirodne, integralne pšenice, tako da se gubi deo ili svi nutritijenti. Skoro svi proizvodi od pšenice su prerađeni na ovaj ili onaj način.

Beli pirinač, griz, kolačići i pakovanja raznih pahuljica svakog jutra primer su proizvoda od prerađene pšenice.

ZAŠTO SU PRERAĐENE ŽITARICE ŠTETNE?

Prerađene žitarice i njihovi proizvodi su hrana ispod standarda iz nekoliko razloga:

  1. Prepuni su skroba.
  2. Praktično su lišeni prirodnih vlakana.
  3. Mogu sadržati i do 25 različitih hemikalija koje se dodaju u prerađene žitarice i peciva.
  4. Žitarice su fumigicirane.
  5. „Obogaćeni“ su sintetičkim vitaminima.
  6. Koriste se hemikalije za izbeljivanje.
  7. Dodaju se veštačke boje i arome.
  8. Nutritivno su neizbalansirani.

Pošto su proizvodi od prerađenih žitarica nutritivno neizbalansirani, odgovorni su za pojavu raznih degenerativnih bolesti. Kalcijum nestaje iz kostiju i zuba zbog izmenjenog balansa između fosfora i kalcijuma u tim proizvodima. Šećer i proizvodi od prerađene pšenice su prvenstveno odgovorni za propadanje zuba u ovoj zemlji, kao i za krtost kostiju kod starijih.

VEKNA HEMIKALIJA

Vekna Hleba

Vekna Hleba

Spravljanje hleba i proizvoda od brašna je stvarno krenulo pogrešnim putem krajem II svetskog rata. Pekare u Americi počele su da koriste velike količine hemikalija, aditiva, izbeljivača i konzervanasa.

Mlinari su otkrili da izbeljivanjem mogu dobiti jako belo brašno. Dodaju se i druga hemijska sredstva za oksidaciju u izbeljeno i „zrelo“ brašno, kao što su azot-dioksid i azodikarbonamid. Da li su te hemikalije opasne? Recimo da je Nemačka zabranila sva takva sredstva za oksidaciju još 1958, pre skoro 40 godina!

Sledeći korak u hemikalizaciji hleba je dodavanje agenasa za testo da bi od njega hleb bio dugo svež i mekan, da ne bi obajatio dok stoji na policama prodavnica.

Da bi se dobila ta mekoća i bela tekstura, u hlebno testo se dodaju mono- i digliceridi u odnosu od oko 115 grama godišnje po ličnoj potrošnji. To hleb čini plastičnijim ili elastičnijim. Niko ne zna kakvi su efekti na one koji jedu takve aditive.

Neke od hemikalija koje se koriste kao poboljšivači testa slične su mešavini antifriza koja se koristi za automobilske hladnjake. Jedna od hemikalija koja se koristi je polieksietilen monostearat. Poznato je da u fabrikama gde se proizvodi ta hemikalija neki radnici dobijaju kožne osipe od isparenja. Polieksietilen monostearat se koristi i u proizvodnji putera od kikirikija, sladoleda, bombona i preliva za salate.

Prosečna osoba pojede oko 45 kg komercijalnog hleba svake godine. Osim što jede rafinisano brašno, prosečna osoba unosi i te otrovne sastojke u proizvodima od žitarica: 1 kg soli, 1,5 kg šećera, 1 kg obranog mleka u prahu, 1 kg kvasca, 1⁄2 kg enzimskog aktivatora, 200 gr sulfata, hlorida i bromata, i 100 gr drugih aditiva za hranu. Kad se sve te hemikalije i ne-hrana pojedu zajedno, nastaju višestruki otrovni efekti koje naučnici nikad nisu detaljno proučili. Naravno, kumulativni efekat svakodnevnog unosa takvih hemikalija koje se nalaze u hlebu mora s vremenom postati izazivač bolesti.

OBOGAĆIVANJE SINTETIČKIM VITAMINIMA

Đevrek

Đevrek

Kada se celo zrno pšenice pretvori u belo brašno gubi se preko dvadeset vitamina i minerala, a tek četiri ili pet se nadoknađuje obogaćivanjem. I svi oni se dodaju u lošijem, sintetičkom obliku, koji telo ne može da iskoristi i koji stvara više štete nego koristi.

Sintetički vitamini su katranski proizvodi, a za njih se sumnja da uzrokuju kancer. Sintetički vitamini su proizvodi hemijske laboratorije ili fabrike. Oni ne mogu da zamene prirodne vitamine koji se stvaraju u žitaricama koje rastu na otvorenom polju na sunčevoj svetlosti. Iako je većina žitarica koje se konzumiraju u Americi u vidu peciva, cerealija ili testenina, koriste se i drugi proizvodi u velikim količinama. Beli pirinač je najčešće glazirani, integralni pirinač. Glaziranjem se oljušti puno B vitamina i jedan deo belančevina. Slično se događa i sa rafiniranim brašnom. Beli pirinač je nutritivno neizbalansirana hrana i nikada je ne bi trebalo jesti.

Ako želite da poboljšate svoje zdravlje, uklonite iz vaše ishrane sve rafinisane proizvode od brašna. Koristite samo integralne žitarice.

Poenta svega je da je u našoj ekonomiji rok upotrebe namirnica daleko važniji nego zdravlje i dobrobit ljudi. Ako hoćemo da se oslonimo na “životnu stvar” u ishrani, moramo razlikovati lažne rafinisane žitarice od pravih, integralnih žitarica.

U Sjedinjenim Državama, dobro poznato belo brašno koje je rezultat savremenog procesa rafinacije jeste 72-postotni ekstrakt. To znači da se gubi 28% od pšenice, uključujući najmanje pola krucijalnih hranljivih sastojaka.

 

(ovaj članak je prevod originala sa Amazing Discoveries veb sajta)

Odabrano, Zdrava Ishrana, Živeti Zdravo

About the author

The author didnt add any Information to his profile yet
No Responses to “Rafinisane žitarice”

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

%d bloggers like this: