7. Hristovo Carstvo

by Aleksandar Petrović
7. Hristovo Carstvo

“Dva su carstva na ovom svetu, carstvo Hristovo i carstvo sotonino. Svako od nas pripada jednom od tih carstava. U svojoj predivnoj molitvi, Hristos je rekao, “Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla. Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta. Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina. Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.” Jovan 17:15-18 Saveti o zdravlju, str. 591

“Hristos je naučavao da je Njegova crkva duhovno carstvo. Sam on, “Knez mira”, glava je svojoj crkvi. U Njegovoj osobi je ljudsko, nastanjeno božanskim, bilo predstavljeno svetu. Veliki cilj Njegove misije je da On bude prinos za greh za svet, da se prolivanjem krvi može obaviti pomirenje za čitav ljudski rod. Sa srcem uvek dirnutim našim osećanjem nemoći, sa uhom uvek otvorenim da čuje plač čovečanstva koje pati, s rukom uvek spremnom da spase obeshrabrene i one koji očajavaju, Isus, naš Spasitelj, “prođe čineći dobro” (Dela 10:38)…. I svi koji su deo Hristovog carstva predstavljaće Njega svojim karakterom i stavom.” God’s Amazing Grace, str. 14

 

1. DEO IZGRADNJA CARSTVA

“Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: na put neznabožaca ne idite, i u grad Samarjanski ne ulazite. Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. A hodeći propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko.” Mat 10:5-7

“Kad je poslao Dvanaestoricu, a malo kasnije Sedamdesetoricu, da propovedaju carstvo Božje, učio ih je da je njihova dužnost da prenesu drugima ono što je On objavio njima. Tokom celog svog rada osposobljavao ih je za individualni rad, koji je trebalo da se širi kako se njihov broj bude povećavao, da bi u konačnici doprli do najudaljenijih krajeva zemlje. Poslednje upustvo
koje je dao svojim sledbenicima bilo je da svetu odnesu radosnu vest o spasenju.” Dela apostolska, str. 32

U paraboli Isus govori o pozivu na gozbu koju je priredio Car, ali oni kojima je taj poziv bio upućen pronalazili su izgovore što ne mogu da dođu. Da li su ti izgovori bili validni? Luka 14:16-20

Nijedan od ovde navedenih izgovora nije bio zasnovan na nekoj stvarnoj potrebi. Njiva zbog čije je kupovine prvi kazao ”moram ići da je vidim” već je bila kupljena. Njegova žurba da je pogleda može se pripisati samo činjenici da je sve svoje interesovanje posvetio samo sticanju bogatstva. I volovi, u slučaju drugog zvanice, takođe su bili već kupljeni. Proveravanje kupljenog blaga odgovaralo je jedino zadovoljavanju kupčevih interesa. Ni treći izgovor nije imao nekog opravdanijeg razloga. Činjenica da se pozvani oženio, nije ga sprečavala da prisustvuje gozbi, jer je mogao povesti i ženu kojoj bi takođe bila ukazana dobrodošlica. Međutim, on je imao svoje planove i činilo mu se da je uživanje u njihovom ostvarenju mnogo važnije od obećanog prisustvovanja ovoj gozbi. On je naučio da zadovoljstvo radije traži u društvu drugih nego u gostoprimstvu koje mu je ponudio ovaj domaćin. On se nije ni izvinjavao i u njegovom odbijanju nema čak ni toboožnje učtivosti. Izgovor ”Ne mogu doći” bio je samo prikrivanje istine – ”Ne marim”, ili: ”Ne želim da dođem.” Hristove očigledne pouke, 222.1

Kao i oni koji su bili pozvani, i mi nalazimo izgovore što ne pozivamo svoje bližnje i prijatelje da dođu Hristu danas!

“Duhovna gozba je postavljena pred nas u velikom izobilju. Božji glasnici su izneli pred nas najobilniju gozbu – pravednost Hristovu, opravdanje verom, prebogata i dragocena obećanja Božja u Njegovoj reči, slobodan pristup Ocu kroz isusa Hrista, utehu Svetog Duha i veliku sigurnost u večni život u carstvu Božjem. Pitamo, šta bi Bog još mogao učiniti za nas što već nije učinio u pripremi te velike večere, nebeske gozbe?” (RH, 17. jan, 1899)

KLJUČNA MISAO: Mi imamo božansku prednost da budemo Hristovi saradnici u izgradnji Njegovog carstva. Da li prihvatamo taj časni zadatak?

 

2. DEO: OSTVARENJE CARSTVA

“A kad ga upitaše fariseji: kad će doći carstvo Božje? odgovarajući reče im: carstvo Božje neće doći da se vidi; niti će se kazati: evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božje unutra u vama. A učenicima reče: doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijega, i nećete videti.” Luka 17:20-22

“Isus im reče, »Carstvo Božje neće doći da se vidi; niti će se kazati: evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božje unutra u vama. « Carstvo Božje počinje u srcu. Ne tražite ovde ili onde manifestacije zemaljske sile koja bi označila njegov dolazak.” Čežnja vekova, str. 506

»Doći će vreme«, rekao je obraćajući se svojim učenicima, »kad ćete zaželeti da vidite jedan dan sina čovečijega, i nećete videti.« Zato što ga ne prati svetovna raskoš, nalazite se u opasnosti da ne raspoznate slavu Moje misije. Vi ne razumete koliko je velika vaša sadašnja prednost što među sobom imate, iako odevenog u ljudsko obličje, Onoga koji je život i svetlost ljudima. Doći će dani kad ćete se sa čežnjom sećati prilika koje sada uživate hodajući i razgovarajući s Božjim Sinom” Čežnja vekova, str. 506

Ako carstvo Božje ne dolazi sa munjom i spoljnim znacima, kako ćemo ga onda prepoznati kad dođe?

“Božje carstvo ne dolazi sa spoljašnjim sjajem. Ono dolazi sa blagim nadahnu- ćem Njegove reči, unutrašnjim radom Njegovog Duha, druženjem duše sa Onim koji predstavlja njen život. Najveći izraz Njegove sile može se opaziti u ljudskoj prirodi uzdignutoj do savršenstva Hristovog karaktera.” Služba isceljenja, str. 36

“Bogatstvo koje se spolja vidi ili položaj, skupe građevine ili raskošan nameštaj, nisu bitni za napredak dela Božjeg; niti su bitna takva dostignuća kojima ljudi aplaudiraju i koja samo pothranjuju sujetu. Raskoš i hvalisava razmetljivost ovog sveta, ma koliko da se ističu, nemaju u Božjim očima nikakvu vrednost.” – Svedočanstva za Crkvu 7, str. 143

Isus kaže da su nam dati ključevi do Carstva. Šta su ti ključevi? Mat 16:19

“Ključevi od Carstva nebeskoga« Hristove su reči. Sve reči Svetoga pisma Njegove su i ovim su obuhvaćene. Ove reči imaju silu da otvore i zatvore nebo. One objavljuju uslove pod kojima se ljudi primaju ili odbacuju. Tako je delo onih koji propovedaju Božju reč miris životni za život ili miris smrtni za smrt. Njihova misija meri se večnim rezultatom.” Čežnja vekova, str. 413

KLJUČNA MISAO: Carstvo nebesko je u svakom novorođenom sledbeniku Isusa Hrista i to carstvo se ostvaruje delovanjem Božje reči u našem životu.

 

3. DEO: PRIPADNICI CARSTVA

“A vi ste telo Hristovo, i udi među sobom.” 1. Kor 12:27

“Jedan koji je iskusio dužinu, širinu, visinu i dubinu te ljubavi, objavio nam tu predivnu činjenicu. Ta ljubav je naša kroz veru u Sina Božjeg, tako nam dakle veza sa Hristom znači sve. Mi treba da budemo jedno s Njim kao što je On jedno s Ocem, i tada nas Bog ljubi kao pripadnike tela Hristova, kao čokote žive Loze. Mi moramo da budemo nakalemljeni na svoju Lozu i da primamo od nje hranu. Hristos je naša slavna Glava, i božanska ljubav koja teče iz Božjeg srca boravi u Hristu i prenosi se na one koji su se sjedinili s Njim. Ta božanska ljubav ulazeći u dušu nadahnjuje je zahvalnošću, oslobađa je od duhovne nemoći, oholosti, taštine i sebičnosti, i od svega što bi izobličilo hrišćanski karakter.” Fundamentals od Christian Education, str. 178-179

Šta nas ujedinjuje da budemo kao jedno u Hristu? 1. Jov 4:7-8, 4:19

“Ljupkost Hristovog karaktera videće se i kod Njegovih sledbenika. Njemu je pričinjavalo zadovoljstvo da ispunjava Božju volju. Ljubav prema Bogu, revnovanje za Njegovu slavu, to je sila koja je upravljala životom našeg Spasitelja. Ljubav je ulepšavala i oplemenjivala sve Njegove postupke. Ljubav je od Boga. U neposvećenom srcu ona se ne može začeti, ne može nastati. Ona se nalazi jedino u srcu u kome Isus vlada. „Mi imamo ljubav k njemu, jer On najpre pokaza ljubav k nama!” (1. Jov 4:19) U srcu koje je obnovljeno božanskom milošću, ljubav je načelo ponašanja. Ona menja karakter, upravlja pobudama, vlada strastima, suzbija neprijateljstvo, oplemenjava osećanja. Ova ljubav, ako se gaji u srcu, ulepšava život i širi svuda oko sebe plemenit uticaj.” Put Hristu, str. 59

Svi koji su rođeni u nebeskoj porodici, u naročitom smislu braća su našeg Gospoda. Hristova ljubav povezuje u zajednicu članove Njegove porodice i gde god se ona pokaže, otkriva se božansko srodstvo. »Svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.« (1. Jov 4:7) Čežnja vekova, str. 638

Postoji i snažnija veza sa onima koji su sjedinjeni u Hristu. Šta je ta veza? 1. Kor 12:13

“Hristos je svojim životom osnovao religiju u kojoj nema kasta, veru koja i Jevreje i neznabošce, i slobodnjake i robove povezuje u bratstvo ljudi jednakih pred Bogom. On se nije obazirao na politička pitanja. Nije pravio razliku između suseda i stranaca, između prijatelja i neprijatelja. Njegovom srcu je bila draga svaka duša koja je čeznula za vodom života.” Svedočanstva za Crkvu 9, str. 191

KLJUČNA MISAO: Hristov nastavljeni život (Sveti Duh) sjedinio nas je u jedno telo i udove jedne drugima.

 

4. DEO: SVRHA CARSTVA

“Čekajući blažena nada i javljanja slave velikoga Boga i spasa našega Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakoga bezakonja, i da očisti sebi narod izbrani koji čezne za dobrim delima.” Titu 2:13-14

Svrha Carstva je da predstavlja nadu izgubljenom svetu koji luta u grehu. Ono kaže grešnicima da imamo Spasitelja koji nas može očistiti svojom krvlju i učiniti nas decom svetlosti i dobrote.

“Hristos je najveći od svih lekara. On je lekar duše kao i tela. Da On nije došao na ovaj svet da nas izbavi od sotonske paklene sile, mi ne bismo imali nikakvu nadu da ćemo zadobiti večni život. … Nemojmo usmeravati svoje misli na prevarljiva ljudska bića. Kaćimo umesto toga: “gle Jagnje Božje koji uzima grehe sveta!” (Jovan 1:29) Naše visoko zvanje, str. 109

Na Levijevog gozbi, književnici i fariseji su mrmljali pitajući “Zašto jedeš i piješ sa carinicima i grešnicima?” Šta im je Isus na to odgovorio? Luka 5:31-32

“Hristos je bio lekar tela kao i duše. On je bio propovednik, misionar i lekar. Od svog detinjstva bio je zainteresovan za svaki vid ljudske patnje koji je primećivao. Mogao je zaista da kaže, “Nisam došao da mi služe, već da služim”. U svakoj nesreći On je donosio olakšanje i svoje ljubazne reči kao isceljujući balzam. Niko nije mogao da kaže da je učinio čudo, a da nije ostavio svoj uticaj na one koji su patili ili bili u potrebi. Tokom svih trideset godina svog života bio je ponizan, blag i krotak. Imao je živu vezu sa Bogom; jer Duh Božji beše na Njemu, i svima koji su ga upoznali pružio je dokaz da živi da bi ugodio svom Ocu i da bi ga proslavio u svakodnevnim životnim stvarima.” (RH, 24. okt, 1899) Biblijski komentar ASD, 5. knjiga, str. 1088

Fariseji su smatrali sebe duhovno zdravima, i zato im ne treba lekar, dok su za carinike i neznabošce tvrdili da umiru od bolesti duše. Zar nije onda Njegov posao kao lekara bio da ide onima kojima je potrebna Njegova pomoć?” Čežnja vekova, str. 275

Međutim, iako su mislili tako visoko o sebi, fariseji su bili u težem stanju od onih koje su prezirali. Carinici su bili manje uskogrudi i manje samouvereni, pa su tako bili otvoreniji uticaju istine. Isus je rekao rabinima: »Idite i naučite se šta znači: milosti hoću, a ne priloga.« Tako je pokazao da tvrdeći da tumače Božju reč, ustvari nimalo ne poznaju njen duh.” Čežnja vekova, str. 275

KLJUČNA MISAO: Hristos je gradio svoje carstvo za ljude izgubljene u grehu, da bi mogli pronaći put kako da se vrate nazad Bogu i spasenju.

 

5. DEO: SUDBINA CARSTVA

“A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se doveka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati doveka.” Dan 2:44

“Hristovo carstvo nije uspostavljeno odlukama sudova, saveta, zakonodavnih skupština ni pokroviteljstvom velikih ljudi ovoga sveta, već usađivanjem Hristove prirode u ljudsku prirodu delovanjem Svetoga Duha. »A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božji, koji veruju u ime Njegovo, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje muževlje, nego od Boga.« (Jovan 1:12,13) Evo jedine sile koja može uzdignuti ljudski rod! Ljudsko oruđe za izvršenje ovog dela predstavlja propovedanje Božje reči i njeno sprovođenje u život.” Čežnja vekova, str. 509-510

Ko će preuzeti Carstvo i na koje vreme? Danilo 7:18

“Veliki plan spasenja rezultuje potpunim povratkom sveta u sklad sa Božjom voljom. Sve što je izgubljeno grehom biće obnovljeno. Nije izbavljen samo čovek već i zemlja, da bude večno prebivalište poslušnih. Šest hiljada godina sotona se borio da zadrži svoju vlast na zemlji. Sada je Božja namera od stvaranja ispunjena. “Ali će sveci Višnjega preuzeti carstvo, i držaće carstvo navek i doveka.” Danilo 7:18 Patrijarsi i proroci, str. 342

Kakva je sudbina Hristovog Carstva? Luka 1:32-33

»I sedeće i vladati na svom prestolu, i biće sveštenik na prestolu svome.« Sada još nije uspostavljeno Njegovo carstvo slave, sada On još nije »na prestolu slave svoje«. Tek kada se Njegovo posredničko delo bude završilo, Bog će mu dati »presto Davida, oca njegova«, carstvo kome »neće biti kraja«. (Luka 1:32,33) Hristos kao Sveštenik već sada sedi sa Ocem na Njegovom prestolu (Otkrivenje 3:21). Na prestolu, sa večnim, samo postojećim Bogom je Onaj koji »bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se«, »koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha«, da bi mogao »pomoći i onima koji se iskušavaju«. »Ako ko sagreši, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista, pravednika.« (Isaija 53:4; Jevrejima 4:15; 2:18; 1. Jovanova 2:1) Njegovo posredovanje je ulaganje Njegovog probodenog i slomljenog tela, besprekornog života. Njegove ranjene ruke, probodena prsa i izranjavane noge traže milost za grešnog čoveka, čije je otkupljenje plaćeno tako neizmernom cenom. »I savet mirni biće među obema.« Očeva ljubav, ništa manje od Sinovljeve, predstavlja izvor spasenja za izgubljeni rod….” Velika borba, str. 416-417

KLJUČNA MISAO: Carstvu Hristovom nema kraja, ono će trajati uvek i zauvek i kroz svu večnost.

 

6. DEO: NASLEDSTVO SVETIH

“I kad bi se oni opomenuli onoga iz kojega iziđoše, imali bi vremena da se vrate. Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.” Jev 11:15-16

“Carstvo koje je bilo izgubljeno zbog greha, Hristos je ponovo zadobio i otkupljeni će ga posedovati zajedno s Njim. “Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj doveka.” Ps 37:29. Strah od toga da nasledstvo svetaca deluje previše materijalno učinio je da mnogi tumače samo na duhovan način i same one istine koje usmeravaju naš pogled na novu zemlju kao na naš dom. Hristos je uverevao svoje učenike da On ide na pripravi stanove za njih. Oni koji prihvate učenja Božje reči neće biti u potpunom mraku u vezi svog nebeskog prebivališta. A ipak, apostol Pavle kaže, “Nego kao što je pisano: što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube.” 1. Kor 2:9. Ljudski jezik ne može pravilno da opiše nagradu pravednih. Ona će biti poznata samo onima koji je budu gledali. Nijedan ograničen um ne može da pojmi slavu Božjeg raja.” The Story of Redemption, str. 430-431

Prema Otkrivenju 21:10, ko je Jagnjetova žena?

“Sveti grad, Novi Jerusalim, koji je prestonica i predstavnik carstva, nazvan je »nevestom, Jagnjetovom ženom«. Anđeo je pozvao Jovana i rekao mu: »Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu!« Jovan nastavlja opis i kaže: »I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga.« (Otkrivenje 21:9,10) Prema tome, jasno je da nevesta predstavlja Sveti grad, i da su devojke koje izlaze da dočekaju ženika simbol Crkve. U Otkrivenju je istaknuto da su pripadnici Božjeg naroda gosti na svadbenoj svečanosti. Ako su gosti, onda ne mogu biti predstavljeni i kao nevesta. Hristos će, kao što je rekao prorok Danilo, primiti od Starca na Nebu »vlast, slavu i carstvo«. On će primiti Novi Jerusalim, prestonicu svoga carstva, »nevestu, ukrašenu mužu svojemu«. (Danilo 7:14; Otkrivenje 21:2)” Velika borba, str. 426-427

Ovde vidimo da je Sveti grad povezan sa crkvom Hristovom

“Hristos brak smatra tako časnim da ga je učinio i simbolom jedinstva između sebe i svojih otkupljenih. On sam je Ženik, a nevesta je crkva, o kojoj On kao svojoj izabranici kaže, “Sva si ljupka, ljubavi moja, nema mane na tebi.” AH 26.2

KLJUČNA MISAO: Isusovo obećanje je istinito. Njegova misija u ovom trenutku je da nam pripravi mesto. Ako verujemo u to, učinićemo sve što je u našoj moći da se pripremimo za to mesto.

 

Duh Čovečiji