10. Bog u Svetinji

by Aleksandar Petrović
10. Bog u Svetinji

Bog je naložio Izrailjcima da sagrade svetinju da bi On mogao da “nastava među njima”. (2 Moj 25:8). Svetinja koju su Izrailjci sagradili bila je model ili simbol koji predstavlja jednu višu stvarnost. Novi Zavet otkriva da postoji nekoliko mesta na kojima Bog nastava, od kojih je svako simbolizovano jevrejskim hramom.

1. Hram ljudske duše (1 Korinćanima 6:19)
2. Svetinja hrišćanske crkve (Efescima 2:19-22)
3. Nebeska svetinja, doslovno mesto Božjeg prebivanja gde On sedi na prestolu svemira (Jevrejima 8:1,2; Otkrivenje 11:19)

“U Hristu je trebalo da se ostvari namera koju je predstavljalo Svetilište – to slavno zdanje, sa zidovima od blistavog zlata na kojima su se u duginim bojama odražavale zavese izvezene heruvimima, sa mirisima kada koji je stalno goreo i koji je sve prožimao, sveštenicima odevenim u čistu belinu, i slavom Najsvetijega u dubokoj tajanstvenosti Svetinje nad svetinjama, iznad prestola milosti, između likova pognutih anđela koji se mole. Bog je želeo da njegov narod iz svega toga čita o Njegovoj nameri prema ljudskoj duši.” – Vaspitanje, str. 36

 

1. DEO: PRISUSTVO IZA ZAVESE

Koji će u svoje vreme pokazati blaženi i jedini silni car nad carevima i gospodar nad gospodarima, koji sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije video, niti može videti, kome čast i država večna. Amin. (1 Tim 6:15-16)

“Čovek Boga ne može pronaći istraživanjem. Neka niko ne pokuša da drsko podigne zavesu koja skriva Njegovu slavu. “Kako su neispitljivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putovi!” Rimljanima 11:33. Dokaz Njegove milosti je to što On sakriva svoju silu; jer podići veo koji skriva božansko prisustvo znači smrt. Nijedan smrtni um ne može da prodre u tajnost u kojoj Svemoćni nastava i deluje. O Njemu možemo razumeti samo ono što On smatra podesnim da nam otkrije. Razum mora da prizna jedan autoritet koji je viši od njega. Srce i intelekt se moraju pokloniti velikom JA SAM.” – Služba isceljenja, str. 438

Kako je Bog manifestovao svoje prisustvo u jevrejskoj svetinji? 3 Moj 16:2

“… Po starozavetnim zakonima svaki važan posao bio je blisko povezan sa svetinjom. U svetinji nad svetinjama veliki JA SAM je odredio svoje prebivalište… Tamo, iznad prestola milosti, zaklonjena senkom krila heruvima, prebivala je šekina Njegove slave, trajni znak Njegove prisutnosti, dok je grudni oklop prvosveštenika, ukrašen dragim kamenjem, objavljivao iz svetih prostorija svetinje svečanu Jehovinu poruku za narod…” – That I May Know Him, str. 101
“Iznad prestola milosti nalazila se šekina, manifestacija božanskog prisustva; a između heruvima Bog je obznanjivao svoju volju. Božanske poruke ponekad su bile saopštavane prvosvešteniku glasom iz oblaka. Nekad bi se pojavila svetlost desno od anđela, kao znak odobravanja ili prihvatanja, ili bi senka ili oblak bili na levom anđelu kao znak neodobravanja ili odbijanja…” – Patrijarsi i proroci, str. 349

Kakvu višu stvarnost je predstavljala jevrejska svetinja? Jev. 8:5

“Nijedan jezik ne može da opiše veličanstveni prizor unutar Svetinje, zlatom obložene zidove koji su odsjajivali svetlošću zlatnog svećnjaka, raskošno prelivanje boja bogato izvezenih zavesa s blistavim likovima anđela, sto, kadioni oltar, sveti Kovčeg sa svojim tajanstvenim heruvimima, a iznad njega sveti oblak, vidljivi prikaz Jahvine prisutnosti, a ipak samo bledi prikaz slave Božjeg nebeskog Hrama, velikog središta službe za čovekovo otkupljenje.” – Patrijarsi i proroci, str. 349

KLJUČNA MISAO: Koje pouke možemo naučiti iz toga da je Bog sakrivao svoje prisustvo od Jevreja?

 

2. DEO: POSREDNIK

I dim od kađenja u molitvama svetih iziđe od ruke anđelove pred Boga. (Otk 8:4)

“Verska služba, molitve, slavljenje, pokajničko ispovedanje greha, podižu se od pravih vernika kao ugodni mirisi u nebesku svetinju: ali prolazeći kroz ljudske pokvarene kanale, oni su tako uprljani da Bogu nikad ne bi predstavljali nikakvu vrednost ako ne bi bili očišćeni krvlju… Sav miris iz zemaljskih stanova mora biti okvašen očišćujućim kapima Hristove krvi. On pred Ocem drži kadionicu svojih zasluga, u kojima nema mrlja zemaljske pokvarenosti. On u kadionicu sakuplja molitve, hvale i ispovedanje svog naroda, i njima dodaje svoju besprekornu pravednost. Zatim, namirisan zaslugama Hristove milosti, mirisni kâd dolazi pred Boga potpuno prihvatljiv…” – God’s Amazing Grace, str. 154

Koga je predstavljao prvosveštenik u službi u svetinji? Jev 8:1,2; 1 Tim 2:5

“Adamov i Evin greh doveo je do strašnog razdvajanja Boga i čoveka. Ali tada je Hristos zakoračio između palog čoveka i Boga, i rekao čoveku: “Još uvek možeš doći k Ocu; postoji plan pomoću kojeg se Bog može pomiriti sa čovekom i čovek s Bogom; pomoću posrednika možeš pristupiti Bogu.” I On sada stoji da posreduje za tebe. On je veliki Prvosveštenik koji se moli za tebe; a ti treba da dođeš i izneseš svoj slučaj Ocu kroz Isusa Hrista. Tako možeš pristupiti Bogu.” – God’s Amazing Grace, str. 154

“Neka se vera probije kroz sotoninu paklenu senku i neka pogodi Isusa, našeg prvosveštenika, koji je za nas ušao iza zavese. Kakav god oblak da zakloni nebo, kakva god oluja da besni u duši, to sidro čvrsto drži, i mi možemo biti sigurni u pobedu.” – In Heavenly Places, str. 127

Kakvu sigurnost možemo imati dok tražimo spasenje kroz Hrista? Jev 7:25

“U nebeskim dvorima Hristos se moli za svoju Crkvu — moli se za one za koje je svojom krvlju platio cenu otkupa. Nikakve godine ni vekovi ne mogu umanjiti delotvornost Njegove žrtve. Niti nas život ili smrt, visina ili dubina mogu odvojiti od ljubavi Božje u Hristu Isusu; ne zato što se mi tako čvrsto držimo Njega, već zato što On nas drži tako čvrsto. Kad bi spasenje zavisilo od naših sopstvenih napora, ne bismo mogli biti spaseni; ali ono zavisi od Onoga koji stoji iza svih obećanja. Možda se čini da Ga se držimo nedovoljno čvrsto, ali On nas voli ljubavlju starijeg brata; dokle god čuvamo zajednicu s Njim niko nas ne može iščupati iz Njegovih ruku.” – Dela apostolska, str. 552

KLJUČNA MISAO: Koliko god da nas je teško ranio greh, mi imamo posrednika koji može da saoseća sa nama. (Jev 4:14-16)

 

3. DEO: PRAVDA I MILOST

Oblak je i mrak oko Njega; blagost i pravda podnožje prestolu Njegovom. (Psa 97:2)

“Božja ljubav izražava se u Njegovoj pravdi isto toliko koliko i u Njegovoj milosti. Pravda je osnova Njegovog prestola i rod Njegove ljubavi. Sotona je želeo da odvoji milost od istine i pravde. Želeo je da dokaže da je pravednost Božjeg zakona neprijatelj mira. Međutim, Hristos je pokazao da su one u Božjem planu nerazdvojno povezane i da jedna ne može da postoji bez druge. »Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se.« (Psa 85:10) – Čežnja vekova, str. 762

Kako je Bog ilustrovao to da je Njegova pravda pomešana s milošću? 2 Moj 25:21,22

“Zakon traži pravdu – pravedan život, savršen karakter, a to čovek ne može ispuniti. On ne može da odgovori na zahteve Božjeg svetog zakona. Ali Hristos, došavši na Zemlju kao čovek, živeo je svetim životom i razvio savršen karakter. On ovo kao besplatan dar nudi svima koji žele da to prihvate. Njegov život je zamena za ljudski život. Ljudi tako Božjim strpljenjem dobijaju oproštenje prošlih greha. I više od toga, Hristos ispunjava ljude Božjim osobinama. On izgrađuje ljudski karakter prema uzoru na božanski karakter, usklađujući duhovnu snagu i lepotu. Tako se u onome koji veruje u Hrista ispunjava pravda Zakona. Bog može da bude »pravedan i da pravda onoga koji je od vere Hristove«. (Rim 3:26)” – Čežnja vekova, str. 762

“Svojim životom i smrću Hristos je dokazao da Božja pravda ne uništava Njegovu milost, da se greh može oprostiti, da je Zakon pravedan i da se u celosti može držati. Tako su bile odbačene sotonine optužbe, Bog je dao čoveku nepobitan dokaz svoje ljubavi.” – Čežnja vekova, str. 762

Kako je moguće da mi (budući da smo veliki grešnici) izbegnemo sud Božji? Isa 53:5,6

“Božja ljubav objavljena je ljudima preko Isusa; ali milost nije ukinula pravdu. Zakon otkriva osobine Božjeg karaktera i nijedna jota ili titla iz njega ne može se promeniti da bi se prilagodio čoveku u njegovom palom stanju. Bog nije promenio svoj Zakon, već je radi čovekovog otkupljenja sebe žrtvovao u Hristu. »Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom.« (2 Kor 5:19)” – Čežnja vekova, str. 762

“Pre nego su položeni temelji sveta, Otac i Sin su se ujedinili u dogovoru da otkupe čoveka ako bude savladan od sotone. Stegnuli su ruke uz svečan zavet da će Hristos biti jemac za ljudski rod.” – Čežnja vekova, str. 834

KLJUČNA MISAO: Iako milost pronalazi način da zadovolji pravdu, ona je ne poništava niti opravdava greh. (2 Moj 34:7)

 

4. DEO: PUT K BOGU ILUSTROVAN

Bože! put je Tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš? (Psa 77:13)

“… Oni koji govore omalovažajuće u vezi starih jevrejskih dana, pokazuju da ne poznaju Pismo i silu Božju. Usred moralne tame idolopokloničkih naroda tog vremena vidi se gorući trag velikog JA SAM. Njegovo delanje stoji zapisano na stranicama biblijske istorije. Ono što je sad potrebno jeste božansko prosvetljenje i veće znanje o predivnim Božjim postupcima prema Njegovom narodu u stara vremena. Psalmista uzvikuje, “Bože! put je Tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš?” – Review and Herald, 2. mart, 1886

Na kome je bio glavni fokus službe u svetinji (osim na Ocu)? Jovan 14:6, Jovan 1:29, Otk 5:6, Jev 8:1,2

“Sistem prinošenja žrtava ukazivao je na Hrista. Kroz njih, stari su videli Hrista i verovali u Njega. To je služba koju je nebo odredilo da pred ljudima čuva strašnu razdvojenost koju je greh stvorio između Boga i čoveka, zahtevajući posredničku službu. Kroz Hrista, komunikacija koja je bila prekinuta zbog Adamovog prestupa ponovo je uspostavljena između Boga i propalog grešnika. Ali beskrajna žrtva koju je Hristos dobrovoljno učinio za čoveka ostaje tajna u koju ni anđeli ne mogu sasvim da proniknu.

“Jevrejski sistem je bio simboličan, i trebalo je da se nastavi sve dok savršeni Prinos ne zauzme mesto slikovitog. Posrednik, svojom službom i delovanjem, u dostojanstvu i slavi nadaleko prevazilazi zemaljsko, simbolično sveštenstvo. Božji narod, od Adamovih dana do vremena kad je jevrejski narod postao poseban narod, odvojen od sveta, bio je poučavan u vezi dolaska Otkupitelja koji treba da dođe, kog su predstavljali njihovi žrtveni prinosi. Spasitelj je trebalo da bude posrednik koji će stajati između Najvišeg i Njegovog naroda. Takvom merom otvoren je put kojim će grešnik moći da pronađe pristup Bogu kroz Posrednika. Grešnik ne može doći lično, sa svojom krivicom, i sa ništa većim zaslugama nego što je imao u sebi. Samo je Hristos mogao da otvori put, čineći žrtvu koja odgovara zahtevima božanskog zakona. On je bio savršen i neisprljan grehom. Bio je bez mane i krivice. Razmere užasnih posledica greha nikada ne bi bile poznate da obezbeđeni lek nije bio od beskrajne vrednosti. Spasenje palog čoveka omogućeno je po tako beskrajno visokoj ceni da su se anđeli čudili, i nisu mogli da potpuno shvate božansku tajnu da Veličanstvo neba, koje je jednako s Bogom, treba da umre za pobunjeni rod.” – Review and Herald,17. decembar, 1872

KLJUČNA MISAO: Ako želim da upoznam Boga, moram Ga pronaći kroz Hrista. Nema drugog načina.

 

5. DEO: BOG U LJUDSKOJ DUŠI

I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam. (2 Moj 25:8)

“Bog je odredio Mojsiju za Izrael: »I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam.« (2 Moj 25,8) I On je prebivao u Svetinji, usred svog naroda. Tokom celog njihovog zamornog lutanja kroz pustinju, simbol Njegovog prisustva bio je s njima. Tako je Hristos postavio svoj šator usred našeg ljudskog tabora. On je razapeo svoj šator kraj naših šatora, da bi mogao prebivati među nama i da bi nas upoznao sa svojim božanskim karakterom i životom. »I reč postade telo i useli se u nas (i videsmo Njegovu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca) puno blagodati i istine.” Jovan 1:14 – Čežnja vekova, str. 23

Koju bitnu istinu je Bog nastojao da saopšti ljudima pomoću jevrejske svetinje? 1 Kor 3:16; 2 Kor 6:16

“U Hristu je trebalo da se ostvari namera, koju je predstavljalo Svetilište – to slavno zdanje, sa zidovima od blistavog zlata na kojima su se u duginim bojama odražavale zavese izvezene heruvimima, sa mirisima kada koji je stalno goreo i koji je sve prožimao, sveštenicima odevenim u čistu belinu, i slavom Najsvetijega u dubokoj tajanstvenosti Svetinje nad svetinjama, iznad prestola milosti, između likova pognutih anđela koji se mole. Bog je želeo da njegov narod iz svega toga čitao Njegovoj nameri prema ljudskoj duši. Bila je to ista namera koju je mnogo kasnije, nadahnut Svetim Duhom, izrazio apostol Pavle:” – Vaspitanje, str. 36

Jevreji su često pogrešno razumeli Hristove reči. Koje istine im nisu bile poznate, kao što ilustruje Jovan 2:19-21?

“Došli su Isusu sa popustljivošću iz straha koji ih je još obuzimao; jer su zaključili da On mora biti prorok poslat od Boga da obnovi svetost hrama. Upitali su Ga, “Kakav nam znak pokazuješ da to možeš činiti?” Isus im je već dao najjači dokaz o svojoj božanskoj misiji. Znao je da nikakav dokaz koji bi im pružio ne bi ih ubedio da je On mesija kad ni Njegovo delo očišćenja hrama nije uspelo u tome. Zato je na njihov izazov odgovorio ovim rečima, “Razorite ovaj hram, i za tri dana ja ću ga podići.” Oni su pretpostavljali da govori od jerusalimskom hramu, i bili su zapanjeni Njegovom prividnom drskošću. Njihovi neverni umovi nisu mogli da razumeju da je govorio o svom telu, zemaljskom hramu Sina Božjeg. Ogorčeno su mu odgovorili, “Četrdeset šest godina je građen ovaj hram, a ti ćeš ga podići za tri dana?” – Duh proroštva 2, str. 121

KLJUČNA MISAO: Mogu li da verujem Bibliji kad kaže da Bog živi u hramu mog tela? Kakav uticaj bi to shvatanje trebalo da ima na moje postupke?

 

6. DEO: BOG U CRKVI

Tako dakle više niste tuđi i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu, nazidani na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla sam Isus Hristos, na kome sva građevina sastavljena raste za crkvu svetu u Gospodu; na kome ćete se i vi sazidati za stan Božji u Duhu. (Efescima 2:19-22)

“Crkva na zemlji je Božji hram, i ona bi trebalo da ima božanske proporcije pred svetom. Ta građevina treba da bude svetlost sveta. Treba da bude sačinjena od živog kamenja položenog jedno do drugog, kamen do kamena, čineći tako čvrstu građevinu. Svo to kamenje nije istog oblika i dimenzija. Neko je veće, a neko manje, ali svako ima svoje mesto koje treba da popuni. U celoj građevini ne treba da bude nijedan izdeformisan kamen. Svaki je savršen. I svaki taj kamen je živ, kamen koji emituje svetlost. Vrednost kamena određuje se svetlošću koju emituje svetu.” – In Heavenly Places, str. 281

Koji opis Crkve sugeriše vrlo prisan odnos između Boga i Crkve? (Efescima 1:22,23)

“Tako je Izraelu, kojeg je želeo da učini svojim mestom stanovanja, otkrio svoj slavni ideal karaktera. Uzorak im je pokazan na gori kad je dat zakon na Sinaju… ” – The Faith I Live By, str. 192

Kako je službama u jevrejskoj svetinji ilustrovana Božja konačna namera za Njegovu Crkvu? 3 Moj 16:30 (uporedi Efescima 4:11-13; Malahija 3:1-3)

“Apostoli su zidali na sigurnom temelju, na večnoj Steni. Na tu Stenu su stavljali kamenje koje su iskopavali po svetu. Graditelji nisu radili bez smetnji. Svoj posao obavljali su izuzetno teško, uz protivljenje Hristovih neprijatelja. Morali su da se bore protiv netrpeljivosti, predrasuda i mržnje od strane onih koji su zidali na lažnom temelju… Ali uprkos zatvaranju, mučenju i smrti, verni ljudi su nosili delo napred; i građevina je rasla, predivna i simetrična…

“Tokom vekova koji su prošli od dana apostola, gradnja Božjeg hrama nikad nije stala. Možemo se osvrnuti nazad kroz vekove i videćemo živo kamenje od kojeg je sastavljena, kako blista zracima svetlosti kroz tamu zabluda i sujeverja. Kroz celu večnost ovi skupoceni dragulji sijaće sve jačim sjajem…” – God’s Amazing Grace, str. 123

KLJUČNA MISAO: Telo Hristovo nikad neće biti jače od svog najslabijeg uda. Moramo pomagati jedni drugima da rastemo.

 

11. Doktrina o Bogu u Poslednjim Danima