3. Jagnje Božje

by Aleksandar Petrović
3.  Jagnje Božje

Isus je zajedno s Ocem učestvovao u stvaranju sveta. Zaslepljeni i obmanuti ljudi ostali su neosetljivi za Njegove patnje. Sveštenici i starešine napadali su Sina Božjeg dok je bio u samrtnim mukama. Međutim, neživa priroda je uzdisala saučestvujući sa svojim izmučenim Tvorcem koji je umirao. Zemlja se zatresla. Sunce nije htelo da gleda ovaj prizor. Nebo se zavilo u crno. Anđeli su najpre posmatrali Hristovo stradanje, a kad više nisu mogli da izdrže, odvratili su pogled od strašnog prizora. Hristos umire! On očajava! Na Njemu ne počiva više ohrabrujući osmeh Njegovog Oca, a anđelima nije dozvoljeno da osvetle tamu strašnog časa. Oni su samo mogli s čuđenjem gledati kako njihov Zapovednik, Veličanstvo neba, podnosi kaznu zato što je čovek prekršio Očev zakon. Sina Božjeg na samrti su čak mučile i sumnje. Nije mogao videti kroz vratnice groba. Nikakva svetla nada nije Mu prikazivala izlazak iz groba ni da li će Otac prihvatiti Njegovu žrtvu. Sin Božji je osetio u najvećoj mogućoj meri strahotu greha ovoga sveta. Sve što je On mogao videti u toj tami, bio je gnjev Božji zbog greha i kazna. Svedočanstva za Crkvu 2, 209-10

 

1. DEO: SIMBOL JAGNJETA

A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: gle, jagnje Božje koje uze na se grehe sveta. Jovan 1:29

“Božji Sin je bio jedina žrtva kojom su mogli biti zadovoljeni zahtevi Božjeg savršenog zakona. Anđeli su bili bezgrešni, ali manje vredni od Božjeg zakona. Oni su bili potčinjeni zakonu, bili su glasnici koji treba čine volju Hristovu i da se pred Njim klanjaju. Bili su stvorena bića, koja se mogu iskušati. Nad Hristom nije bilo nikakvih zahteva. On je imao moć da položi svoj život i da ga ponovo uzme. On nije imao nikakvu obavezu da se prihvati posla pomirenja, to je bila Njegova dobrovoljna žrtva. Njegov život je bio dovoljno vredan da se čovek spase iz svog palog stanja.” – Review and Herald, 17. dec, 1872. 7ABC 473.

Ko je bio začetnik žrtvenog sistema?

“Sam Hristos je začetnik jevrejskog sistema bogosluženja koje je svojim slikama i simbolima bilo sena duhovnih i nebeskih stvarnosti. … Mi danas živimo u vremenu kad se simbol sreo sa svojim ostvarenjem u žrtvi Isusa Hrista za grehe sveta; mi živimo u danima većeg svetla, a opet, kako su retki ljudi koji imaju koristi od velike i važne istine da je Hristos prineo dovoljnu žrtvu za sve! Ono što je pravednost zahtevala, Hristos je učinio kad je žrtvovao sebe, i “kako ćemo joj izbeći mi ako zanemarimo takvo i toliko spasenje”? (Jev 2:3) Svi oni koji odbace dar života, ostaće bez izgovora.” Naše visoko zvanje, str. 47

U kakvom je stanju bilo jagnje pred prestolom? Otk. 5:6

“Delotvornost Hristove krvi treba da se prikaže ljudima sa svežinom i silom, da bi njihova vera mogla da se osloni na njene zasluge. Kao što je prvosveštenik svežom krvlju škropio presto milosti dok se pred Boga dizao mirisni dim tamjana, tako dok mi priznajemo naše grehe i vapimo za delovanjem Hristove krvi pomirenja, naše se molitve dižu nebu kao miomiris pomešan sa zaslugama prečistog Hristovog karaktera. Bez obzira na našu nedostojnost treba uvek da imamo na umu da postoji Jedan koji može uzeti greh i spasiti grešnika. On će ukloniti svaki greh koji je u poniznosti srca priznat Bogu. Ova vera predstavlja život crkve”. Svedočanstva za propovednike, str.92-3

Biblija jasno pokazuje Hristovu žrtvu za nas. 1. Pet 3:18

“Ovim se Njegova ljubav prema buntovnom ljudskom rodu pokazala u svom najkrasnijem obliku. Kakav prizor za anđele! Kakva nada za čoveka! ―Još kad bejasmo grešnici Isus umre za nas! Pravednik za nepravedne…” Svedočanstva za propovednike, str.246

KLJUČNA MISAO: Jagnje je simbol čistote i nevinosti, što adekvatno opisuje Sina Božjeg, koji je došao na ovaj svet da otkupi palog čoveka.

 

2. DEO: BEZ MANE

A jagnje ili jare da vam bude bez mane, muško, od godine; između ovaca ili između koza uzmite. 2. Moj 12:5

“Žrtve koje su se prinosile Gospodu morale su da budu bez mane. Ove žrtve predstavljale su Hrista i iz njih se vidi da je i sam Isus bio bez ikakve telesne mane. On je bio »bezazleno i prečisto jagnje.« (1. Pet 1:19) Njegov telesni sastav nije oštećen nikakvom manom; Njegovo telo bilo je snažno i zdravo. Celog svog života živeo je u skladu s prirodnim zakonima. Telesno i duhovno, On je bio primer onoga što je Bog planirao za celo čovečanstvo kroz poslušnost Njegovim zakonima.” Čežnja vekova, str. 50-1

Jagnje je moralo biti bez telesne mane što je simbolizovalo neposedovanje ožiljka od greha. Jev 4:15

“Sveštenici su morali da provere sve životinje koje su se donosile kao žrtve, i da odbace svaku na kojoj je otkriven neki nedostatak. Samo žrtva “bez mane” mogla je biti simbol savršene čistote Onoga koji je trebalo da preda sebe kao “jagnje bez mane ili mrštine.” 1. Pet 1:19. Apostol Pavle ukazuje na te žrtve kao na ilustraciju onoga kakvi treba da postanu Hristovi sledbenici. On kaže, “Molim vas dakle, braćo, milosti Božje radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.” Rimljanima 12:1. Mi treba da predamo sebe na službu Bogu, i treba da nastojimo da ta žrtva bude što savršenija. Bog neće biti zadovoljan bilo čim manjim od najboljeg što možemo ponuditi. Oni koji Ga ljube svim svojim srcem želeće da mu daju najbolju službu u svom životu, i stalno će nastojati da sve svoje životne snage dovedu u sklad sa zakonima koji će uvećati njihovu sposobnost da čine Njegovu volju.” Patrijarsi i proroci, str. 352-3

Kao što je jagnje moralo biti bez mane ili mrštine, Bog isto to očekuje od svog naroda. Šta se danas očekuje od Božje crkve? Ef 5:26-27 (Mal 3:3)

“Hrišćani treba da razgovaraju o nebu odakle i Spasitelja očekujemo. Razmišljanje o nebeskim stvarima je uvek od koristi i uvek će doneti mir i utehu Duha Svetoga. Naše zvanje je sveto, naša vera uzvišena. Bog čisti za sebe jedan izabrani narod koji čezne za dobrim delima. On postupa kao onaj koji prečišćava srebro. Kad se bude uklonila sva troska, u nama će se savršeno ogledati Njegov lik. Tada će se na nama ispuniti molitva koju je Hristos uputio za svoje učenike: „Osveti ih istinom svojom: reč je tvoja istina.” Svedočanstva za Crkvu 2, str. 317

KLJUČNA MISAO: Kao što je žrtveni prinos morao biti bez mane, tako moraju biti i životi nas koji se zovemo imenom Božjim.

 

3. DEO: SIMBOL PRENOŠENJA GREHA

“I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju.” 3. Moj 16:21

“Najvažniji deo svakodnevne službe bila je služba za pojedince. Grešnik koji se kaje doneo bi svoj prinos na vrata šatora, položio svoje ruke na glavu žrtve i ispovedio svoje grehe, tako simbolično prebacujući ih sa sebe na nevinu žrtvu. Žrtva bi bila pogubljena njegovim spostvenim rukama, a sveštenik bi krv odneo na sveto mesto i poškropio pred zavesom, iza koje se nalazio kovčeg sa zakonom kojeg je grešnik prestupio. Ovim obredom bi greh, putem krvi, bio figurativno prenesen u svetinju. U nekim slučajevima krv nije odnošena u svetinju, ali je tada sveštenik morao da pojede meso… Oba obreda su jednako simbolizovala prenošenje greha sa pokajnika u svetinju.” Živim verom, str. 198

Danas ne moramo da prinosimo jagnje na žrtvu jer nam je Hristos omogućio oproštenje. Koje dve stvari su neophodne? Priče 28:13

“Uslovi za dobijanje milosti od Boga jednostavni su i razumni. Da bi nam bilo oprošteno, Gospod od nas ne zahteva da učinimo nešto bolno. Ne moramo odlaziti na duga i zamorna hodočašća ili vršiti bolne pokore da bismo preporučili svoje duše Bogu ili okajali prestupe. “Ko ih ispoveda… milost nalazi” (Priče 28,13).” Dela apostolska, str. 552

Kako se danas naši gresi prenose na Hrista?

“Hristos kaže, “Tražite i primićete.” Ovim rečima Hristos nam pokazuje kako treba da se molimo. Mi treba da dolazimo pred našeg nebeskog Oca sa jednostavnošću deteta, tražeći od Njega dar Svetog Duha. Isus ponovo kaže, “Kad se molite, verujte da ćete primiti za što se molite, i biće vam dato.” Treba da dolazimo k Ocu kajući se i ispovedajući svoje grehe, prazneći dušu od svakog greha i nečistote. I naša je prednost da se uverimo u Božja obećanja. Ne možemo ugađati svojim prohtevima i činiti po svom, a istovremeno ostati deca Božja. Moraćemo da se borimo sa našim nasleđenim sklonostima, da ne popustimo u iskušenju i da se ne gnevimo kad smo izazvani.” The Review and Herald, 11. okt, 1892

KLJUČNA MISAO: Gresi naroda bili su prenošeni na žrtvu koja će ih poneti. Hristos traži od nas da prebacimo svoje grehe na Njega.

 

4. DEO: NOŠENJE GREHA

Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme grehe mnogih; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju. Jev 9:28

“Naš Spasitelj nije morao da ponovo bude žrtvovan; jer oni koji traže blagoslove Njegove milosti treba samo da traže u ime Isusovo, izlivajući želju svog srca u pokajničkoj molitvi. Takva molitva će pred Gospoda nad vojskama doneti Hristove rane, i onda će iznova poteći životodavna krv, simbolizovana živom vodom koja teče za Izrael. Patrijarsi i proroci, str. 411
Naši gresi se prenose na Isusa, da ih On ponese. I tako On postaje onaj koji nosi grehe ljudskog roda. Ne treba da osuđujemo druge zato što su grešnici, već da ukazujemo na Hrista.
“Ne kritikujte druge, kritikujte sebe oštro koliko god želite. Ne mislite da je Bog odredio vas da nosite grehe sveta. Ima samo jedan čovek koji je određen da nosi grehe sveta. To je naš Spasitelj. Kad bi On položio na nas druge grehe, oni bi nas satrli. Mi ne možemo da nosimo ni svoje grehe, ali On može da ih ponese, On može da ih uzme. “Gle Jagnje Božje koje uzima grehe sveta.” Razmislite samo o tome. Budite vrlo uznemireni što On uzima vaše grehe, ali nemojte početi da osuđujete brata ili sestru, jer tako gubite šansu za večni život, a to sebi ne možete priuštiti.” The Southern watchman, 23. januar, 1903.

Na Dan pomirenja prvosveštenik bi učinio nešto na kraju službe. 3. Moj 16:21. Nešto slično će se dogoditi na kraju greha. Šta je to?

“U tipičnoj službi koju je obavljao prvosveštenik, nakon što bi obavio pomirenje za Izrael, izašao bi napred i blagoslovio skup. Tako će se i Hristos na završetku svog posredničkog dela javiti “bez greha, na spasenje” (Jevrejima 9:28), da narod koji ga očekuje blagoslovi večnim životom. Kako je sveštenik uklanjanjući grehe iz svetinje ispovedao iste nad glavom žrtvenog jarca, tako će i Hristos položiti sve te grehe na sotonu, začetnika i pronosioca greha. Žrtveni jarac, ponevši grehe Izraela, bio bi oteran u “pustinju” (3. Moj 16:22); tako će i sotona, ponevši krivicu svih greha na koje je naveo Božji narod, biti zatočen na zemlji na hiljadu godina. Zemlja će tada biti pusta, bez stanovnika, i on će na koncu primiti punu kaznu za greh u ognju koji će uništiti sve zle. Tako će veliki plan spasenja dostići svoje ispunjenje u konačnom iskorenjivanju greha i izbavljenju svih onih koji su bili voljni da se odreknu zla.” Velika borba, str. 485-6

KLJUČNA MISAO: Hristos oprašta grehe Božje dece, uzima ih na sebe, i na kraju ih prenosi na sotonu.

 

5. DEO: UMIRANJE ZA GREH

A umanjenoga manjim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božjoj za sve okusio smrt. Jev 2:9

“Smrt je došla na ovaj svet zbog prestupa. Ali Hristos je dao svoj život da bi pružio čoveku još jednu priliku. On nije umro na krstu zato da ukine Božji zakon već da čoveku omogući još jednu probu. On nije umro da bi greh načinio večnom osobinom čoveka već da osigura pravo da uništi onoga koji ima silu smrti, to jest đavola. On je pretrpeo kaznu za prestup zakona celog sveta. To nije učinio da bi ljudi i dalje mogli da gaze zakon, već da bi mogli da se obrate od svog prestupa, da budu verni i da čuvaju Božji zakon i Njegove zapovesti kao zenicu oka svojega.” Svedočanstva za propovednike, str. 134

Koje druge velike blagoslove je Hristova smrt donela čovečanstvu?

“Svojim životom i smrću Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera je bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili s Bogom nego što bi to bilo da nikada nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se nikada neće raskinuti. On je povezan sa nama kroz svu večnost. “Bogu tako omili svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao.” (Jovan 3:16) On Ga je dao ne samo da ponese naše grehe i umre kao naša žrtva, On Ga je dao palom rodu. Da bi nas uverio u nepromenljivost svoje odluke o miru, Bog je dao svoga jedinorodnog Sina da postane član ljudske porodice, da zauvek zadrži svoju ljudsku prirodu.” Čežnja vekova, str. 25

“Bacanjem semena u zemlju, Hristos je prikazao svoju veliku žrtvu prinesenu za naše spasenje. ”Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre”, kaže On, ”onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi.” (Jovan 12, 24). Tako su rezultati Hristove smrti pravi plodovi za carstvo Božje. U skladu sa zakonima biljnog carstva, i plod Hristove smrti jeste život.” Hristove očigledne pouke, str. 86

Pošto je Hristos umro za grehe, hrišćani treba da učine nešto slično. Šta je to što se traži od nas? Rim 6:1-7

“Novorođenje je retka pojava u svetu u ovo vreme. To je razlog što ima tako puno problema u crkvama. Mnogo njih, tako mnogo, koji sebe smatraju hrišćanima, neposvećeni su i nesveti. Oni su bili kršteni, ali su živi sahranjeni. Njihovo ja nije umrlo, i zato nisu ustali u novini života u Hristu. (MS 148, 1897). Biblijski komentar ASD, 6. knjiga, str. 1075

KLJUČNA MISAO: Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našemu. Rim 6:23

 

6. DEO: SIMBOL KRVI

Ako li u videlu hodimo, kao što je On sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, Sina Njegova, očišćava nas od svakog greha. 1. Jov 1:7

“Krv Sina Božjeg je bila simbolizovana krvlju zaklane žrtve, i Bog je želeo da budu sačuvane jasne i određene predstave o svetom i običnom. Krv je bila sveta, pošto je samo kroz prolivanje krvi Sina Božjeg moglo biti pomirenja za greh.” (Znaci vremena, 15. jul, 1880)

Zašto je bila potrebna krv žrtve? Jev 9:22

“Jevreji su u prinošenim žrtvama videli simbol Hrista čija je krv prolivena za spasenje sveta. Svi ti prinosi trebalo je da predstavljaju Hrista i da u njihova srca utisnu veliku istinu da samo krv Isusa Hrista čisti od svih greha, te da bez prolivanja krvi nema oproštenja za greh. Neki se pitaju zašto je Bog zahtevao toliko žrtvovanja i naložio prinošenje tako mnogo žrtava u krvi u sklopu jevrejskog sistema. Svaka umiruća žrtva bila je simbol Hrista čija je pouka bila utisnuta u um i srce u sklopu najsvečanijeg, najsvetijeg obreda, te koju su tumačili sveštenici. Sam Bog izričito je osmislio sistem žrtvovanja kako bi ljude naučio toj velikoj i značajnoj istini: da oproštenje greha dolazi isključivo kroz Hristovu krv.” – Odabrane poruke 1, str. 106-7

Hristova krv je simbol očišćenja, kao što je sapun potreban da bismo uklonili nečistoće sa svog tela.

“Kako crvena krv može oprati skerletne haljine i onda ih učiniti belima?” To je pitanje koje je jedno dete postavilo svojoj majci. “Gde si to čuo sine?” – pitala je majka. “Tako je rekao propovednik danas u crkvi, mama.” – “U tom slučaju nisu haljine ono što se čisti, već ti kao osoba. Hristova krv je simbol očišćenja ili oproštenja, tako da ako zgrešiš, skerlet predstavlja greh, a ako ispovedamo grehe i kajemo se zbog njih, onda nam Isus oprašta i čini nas čistima, što je simbolizovano belim.”

Oni koji prođu kroz vreme velike nevolje uspeće u tome iz dva razloga. Koji su to razlozi? Otk 7:14, 12:11

“Ovo je vreme u kom treba da se čistimo i ispravljamo – vreme kada treba da operemo haljine svog karaktera u krvi Jagnjetovoj. Jovan kaže, “Gle Jagnje Božje, koje uzima grehe sveta.”… Zar mu nećemo dozvoliti da ih uzme? Nećemo li pustiti naše grehe da odu (GCB, 6. april, 1903, str. 89)?” Biblijski komentar ASD, 5. knjiga, str. 1131

KLJUČNA MISAO: “… a bez prolivanja krvi nema oproštenja greha.” Hristos je umro da bi uklonio grehe celog sveta, uključujući i naše!

 

Posrednik Između Boga i Čoveka