2. Bogočovek

by Aleksandar Petrović
2. Bogočovek

Da se Bog tako javi u telu zaista je misterija; a bez pomoći Svetog Duha ne možemo se nadati da ćemo razumeti tu temu. Najponiznija pouka koju čovek treba da nauči je ništavnost ljudske mudrosti i ludost nastojanja da se Boga pronađe svojim sopstvenim nepomognutim naporima. On može upregnuti svoje intelektualne snage do krajnjih granica, može imati ono što svet zove visokim obrazovanjem, ali još uvek može biti neuk u Božjim očima. Drevni filozofi hvalili su se svojom mudrošću, ali koliku je ona vrednost imala prema Božjim merilima? Solomun je imao visoko obrazovanje, ali njegova mudrost bila je ludost jer nije znao kako da stoji u moralnoj nezavisnosti, slobodan od greha, u snazi karaktera oblikovanog u skladu s božanskim primerom. Solomun nam je saopštio rezultat svog istraživanja, svojih mukotrpnih napora, svoje uporne potrage. Svoju mudrost proglasio je potpunom ispraznošću. Svet svojom mudrošću nije upoznao Boga. Njihovo mišljenje o božanskoj prirodi, njihovo nesavršeno poznavanje Njegovih osobina nije uvećalo i proširilo njihove sposobnosti shvatanja. Njihovi umovi nisu bili oplemenjeni pokornošću božanskoj volji, već su utonuli u najodvratnije idolopoklonstvo. „Gradeći se mudrima, poludeše i zameniše slavu neraspadljivog Boga likom, obličjem raspadljiva čoveka, i ptica, i četveronožaca, i gmazova.“ (Rim 1:22, 23) To je vrednost svih sposobnosti i znanja kad su odvojeni od Hrista. Odabrane poruke 1, str. 249.

1. DEO: BOG I ČOVEK

I Reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od Oca. Jovan 1:14

“Da li je ljudska priroda Marijinog Sina bila promenjena u božansku prirodu Sin Božjeg? Ne. Dve prirode su na tajnovit način bile pomešane u jednoj ličnosti – čoveku Hristu isusu… Ovo je velika tajna, tajna koja neće biti u potpunosti shvaćena u svoj svojoj veličini sve dok iskupljeni ne budu preneseni na nebo. Tek tada će sila, veličina i moć Božjeg dara ljudima biti shvaćena. Ali neprijatelj je naumio da taj dar toliko mistifikuje da postane kao da je ništa. (Pismo 280, 1904) Biblijski komentar ASD, 5. knjiga, str. 1113

Bića imaju dvostruku prirodu, telo i Duh, gde je Duh stvarni identitet a telo je dom ili kuća u kojoj Duh živi. Vidi 2. Kor 5:1; 1. Kor 6:19

“Apostol je želeo da skrene našu pažnju sa nas samih na Autora našeg spasenja. On pred nas iznosi Njegove dve prirode, božansku i ljudsku. Evo opisa božanske prirode: “Koji, ako je i bio u obličju Božjem, nije se otimao da se poredi s Bogom.” On je bio “sjaj Njegove slave, obličje bića Njegova.” A ljudska je: “Postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti…” On je zaodenuo svoju božansku prirodu ljudskom. Sve vreme je bio kao Bog, ali nije se pokazivao kao Bog. On je pokrio velom božansku spoljašnjost, koja je iziskivala poštovanje i divljenje Božjeg svemira. On je bio Bog dok je bio na zemlji, ali se odrekao Božjeg obličja, i umesto njega uzeo obličje čoveka… Bio je Bog, ali je privremeno ostavio slavu Božjeg obličja. Iako je hodao među ljudima u siromaštvu, šireći blagoslove kuda god je išao, na Njegovu reč legioni anđela bi okružili Otkupitelja i odavali mu počast. Ali On je zemljom hodao neprepoznat i nepriznat od svojih stvorenja, osim malog izuzetka. Biblijski komentar ASD, 5. knjiga, str. 1126.

“Naš lični identitet je sačuvan prilikom vaskrsenja, iako nećemo biti sastavljeni od istih čestica materije sa kojima smo otišli u grob. Čudesna dela Božja su za ljude tajna. Duh, čovekov karakter, vraća se Bogu, da se čuva kod Njega. A prilikom vaskrsenja svaki čovek će imati svoj karakter. Bog će u svoje vreme pozvati mrtve, dajući im ponovo dah životni i oživljavajući mrtve kosti. Isti oblik će se pojaviti, ali biće slobodan od bolesti i svih nedostataka. On će ponovo oživeti sa istom osobnošću i specifičnošću, tako da će prijatelji prepoznati prijatelje. Maranata, str. 301.

KLJUČNA MISAO: Čovek Isus Hristos je hodao ovom zemljom kao Bog u ljudskom telu. Njegov Duh bio je božanski, a Njegovo telo ljudsko.

 

2. DEO: BOŽJI PREDSTAVNIK

Nijedan čovek nikada nije video Boga, jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On ga javi.” Jovan 1:18

Sve što čovek treba i može da sazna o Bogu otkriveno je u životu i karakteru Njegovog Sina… Uzevši na sebe ljudsko obličje, Hristos je došao da bude jedno s čovečanstvom, a u isto vreme da grešnim ljudskim bićima otkrije našeg nebeskog Oca. On je u svemu bio sazdan kao i Njegova braća. Postao je telo, kao što smo i mi. Osećao je glad, žeđ i umor. Održavao se hranom i krepio snom. Delio je sudbinu ljudi, a ipak je bio bezgrešni Sin Božji. Na zemlji je bio stranac i putnik — bio je u svetu, ali ne od sveta; bio je kušan kao što se kušaju i današnji ljudi i žene, a ipak je živeo bezgrešnim životom. Svedočanstva za Crkvu 8, str. 286

Koje je bilo sâmo Isusovo svedočanstvo? Jovan 8:42

“Večni Otac, nepromenljivi, dao je svog jedinorodnog Sina, istrgao iz svog krila Onog koji je obličje bića Njegova i poslao Ga dole na zemlju da pokaže koliko ljubi ljudski rod. On je voljan da učini još i više, “više nego što ištemo ili mislimo.” Nadahnuti autor postavlja pitanje koje bi trebalo duboko da zadre u svako srce: “Koji dakle svoga Sina ne poštedi, nego Ga predade za sve nas, kako dakle da nam s Njim sve ne daruje?” Review and Herald, 10. jun, 1895.

“I kad shvatimo da je nebeski Otac dao svog Sina da uzme na sebe ljudsko, da uzdigne pali ljudski rod, tada ćemo biti spremni da Ga slavimo.” Review and Herald, 10. jun, 1890.

“Šta nam ovo govori? ‘Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.’ To nam govori, Ja, Bog, poslao sam svog Sina u vaš svet, i kroz Njega je celo nebo otvoreno za palog čoveka.” (Sabbath Talk, 20. oktobar, 1888) 1888 Materials pg. 124 pr.5

Koja vrednost je bila data Hristu kao Božjem predstavniku? Jovan 5:26

“Ovde se ne radi o telesnom životu, već o besmrtnosti, životu koji je isključivo Božje vlasništvo. Reč, koja je bila sa Bogom, i koja je bila Bog, imala je taj život. Telesni život je nešto što svaki pojedinac dobija. On nije večan; jer Bog, davalac života, ponovo ga uzima… Ali Hristov život je bio nepozajmljen. Niko mu ne može oduzeti taj život… U Njemu je bio život, izvorni, nepozajmljen, nedobijen. Takav život nije svojstven čoveku. On ga može imati samo kroz Hrista. Mar, str. 302

KLJUČNA MISAO: Isus, Božji Sin, došao je na ovu zemlju da pokaže palom čoveku ko je njegov Otac i kakav je.

 

3. DEO: NIŠTA NIJE ČINIO SAM OD SEBE

Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju nego volju Oca koji me je poslao. Jovan 5:20

“Hristov sveti život i karakter su veran primer. Njegovo poverenje u svog nebeskog Oca bilo je bezgranično. Njegova poslušnost i potčinjenost bili su bezrezervni i savršeni. On nije došao da mu služe, već da služi. Nije došao da čini svoju volju, već volju Onoga koji ga je poslao. U svim stvarima potčinjavao se Onome koji sudi pravedno. Sa usana Spasitelja sveta čule su se ove reči: “Ne mogu činiti ništa sam od sebe.” Svedočanstva za Crkvu 3, str. 106

Kakav primer je Hristos ostavio svojim sledbenicima? 1. Jov 3:16

“Hristos je došao da tvori volju Oca svojega. Da li mi idemo Njegovim tragom? Oni koji se nazivaju Hristovim imenom moraju neprekidno nastojati da se što prisnije upoznaju s Njim da bi živeli kao što je On živeo i tvorili Njegova dela. Pouke iz Njegovog života treba stalno da primenjujemo u svom svakodnevnom životu. Hristos je „dao sebe za nas da nas izbavi od svakog bezakonja, i da očisti sebi narod izbrani koji čezne za dobrim delima.” ….. To je delo samoodricanja koje moramo prihvatiti sa radošću, ugledajući se na primer našeg Iskupitelja. Hrišćanski život mora da bude život borbe i požrtvovanosti. Mi treba da idemo stazom dužnosti, a ne stazom koju bismo sami izabrali zato što je udobnija i lakša.” Svedočanstva za Crkvu 3, str. 538

Ovo stanje su iskusili prvi vernici i biće i naše iskustvo u poslednjim danima!

“To je bio duh koji je prožimao prvu Crkvu. Nakon izlivanja Svetog Duha »u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i ni jedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo«. »Ni jedan među njima ne beše siromašan.« »I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima.« (Dela 4,32.34.33) Čežnja vekova, str. 551

“Trebalo je da svi učestvuju u tom delu davanja svojih zemaljskih stvari onima koji su im služili u duhovnim stvarima. Bili su učeni i da udovice i siročad imaju pravo na njihovo dobročinstvo. Čista i neiskvarena religija je definisana, to je obilaženje udovica i siročadi u njihovim nevoljama, i čuvanje od iskvarenosti sveta. Videla sam da nije dovoljno samo saosećati sa njima u njihovim nevoljama utešnim rečima, već im pomoći i materijalno ako su u potrebi. Duhovni darovi 2, str. 230-231

KLJUČNA MISAO: Sva Hristova dela data su mu od Oca. On je uvek tražio Očevu volju. Kao Njegova deca, i mi treba da činimo isto.

 

4. DEO: ON JE USMERAVAO PAŽNJU NA SVOG OCA

Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla. Jovan 6:38

“Hristova poslušnost Ocu bila je ista poslušnost kakva se traži od čoveka. Čovek ne može savladati sotonina kušanja bez pomoći božanske sile. Tako je bilo sa Hristom, On je mogao da se drži za božansku silu. On nije došao u naš svet da bude poslušan kao neki manji Bog većem Bogu, već kao čovek koji je poslušan Božjem svetom zakonu, i na taj način On je naš primer. Gospod Isus je došao na naš svet, ne da pokaže šta Bog može da čini, već šta čovek može da čini verom u Božju silu koja mu pomaže u svakoj nevolji. Čovek treba kroz veru da bude sudeonik u božanskoj priodi, i da nadvlada svako iskušenje gde god da se nađe.” Biblijski komentari 7, str. 929

Koje obećanje je dato onima koji veruju u Boga? Isa. 26:3

“U Hristovom srcu u kom je vladao savršeni sklad s Bogom, bio je savršen mir. Nikada se nije uzdizao zbog pohvala, niti se obeshrabrio zbog prekora ili razočaranja. Usred najvećeg suprotstavljanja i najokrutnijih postupaka, uvek je bio hrabar. Međutim, mnogi koji izjavljuju da su Njegovi sledbenici imaju zabrinuto i uznemireno srce, zato što se boje sebe poveriti Bogu. Oni se ne predaju potpuno Njemu; jer se boje posledica koje takvo predanje može doneti. Dok se ne potčine Bogu, ne mogu naći mir. Ljubav prema sebi donosi nemir. Kad budemo rođeni odozgo, u nama će počivati isti duh koji je počivao u Isusu, duh koji Ga je doveo dotle da se ponizi da bismo mi mogli da budemo spaseni. Tada nećemo tražiti najviša mesta. Mi ćemo čeznuti da sedimo kraj Isusovih nogu i učimo od Njega. razumećemo da se vrednost našeg rada ne sastoji od spoljašnjeg sjaja i buke u svetu, ni od toga što smo vredni i revni u vlastitoj sili. Vrednost našeg rada može se meriti vrednošću Svetoga Duha koga smo primili. Poverenje u Boga donosi svetije osobine umu, tako da u strpljenju možemo sačuvati svoju dušu.” Čežnja vekova, str. 330-1

U svojim naporima da govorimo drugima o našoj veri, da li se fokusiramo na našu crkvu i naše zajedništvo ili im ukazujemo na Hrista?

“Delo svakog Hristovog poslanika je da svedoči za videlo. On ne treba da zauzima Hristovo mesto, već da otkrije Hrista svetu, da dâ slavu Onome koji nas je pozvao iz tame ka svome čudesnom svetlu. Bog je poslao svoje sluge kao one koji će nositi Njegovu zastavu. Oni treba da ukazuju na Hrista koji uzima grehe sveta.” The Ellen G White 1888 Materials str.673.

KLJUČNA MISAO: U svojoj službi na zemlji Isus je svima obznanio da On obavlja delo svog Oca.

 

5. DEO: NJEGOVA SILA DOLAZILA JE OD OCA

I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Matej 28:18

“Razmišljajte o cilju koji Otac i Sin imaju u ovom delu. Kako Otac ljubi Sina, tako Sin ljubi one koji su Njegovi – one koji rade kao što je On radio da spase izgubljene duše. Niko ne treba da misli da nema silu; jer Hristos kaže, “Sva sila mi se dade na nebu i na zemlji.” On je obećao da će dati svoju silu svojim radnicima. Njegova sila treba da postane njihova sila. Oni treba da povežu svoje duše s Bogom. Hristos želi da svi uživaju bogatstvo Njegove blagodati, koja je bezgranična, neiscrpna. Ona je naša po večnom zavetu, ako budemo radili zajedno s Bogom. Naša je ako se ujedinimo s Njim da dovedemo mnoge sinove i kćeri k Bogu.” Review and Herald, 2. jun, 1903.

Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi; Jovan 5:26

“U njoj beše život i život beše videlo ljudima.” (Jovan 1:4) Ovde se ne govori o telesnom životu, već o besmrtnosti, o životu koji je isključivo Božje vlasništvo. Reč, koja je bila u Boga, i koja je bila Bog, imala je taj život. Telesni život je nešto što se daje svakom pojedincu. Taj život nije večan ni besmrtan jer ga Bog, darovalac života, ponovo uzima. Čovek nema vlast nad svojim životom. Ali život koji je Hristos imao nije bio pozajmljen. Niko ne može oduzeti taj život od Njega. „Ja ga sam od sebe polažem“ (Jovan 10:18), rekao je. U Njemu se nalazio život, izvorni, nepozajmljen, nedobijen. Takav život nije svojstven čoveku. On ga može posedovati isključivo kroz Hrista. Ne može ga zaraditi; on mu se daje kao besplatan dar ako odluči da veruje u Hrista kao svog ličnog Spasitelja.” Odabrane poruke 1, str. 296-7

Da li je Hristova sila i nama danas na raspolaganju? Efescima 4:10-12

“Ta sila nije umanjena protokom vremena, niti je potrošena neprekidnim delovanjem Njegove preobilne blagodati. Za sve koji veruju u Njega On je i dalje živi Spasitelj. Čežnja vekova, str. 319

“Zar se nećemo potruditi da iskoristimo što bolje možemo ovo malo vremena koje nam preostaje u ovom životu, napredujući u milosti i snazi, pokazujući svetu da se izvor naše snage nalazi gore na nebesima? Hristos kaže: »Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji« (Mat. 28, 18). Radi koga Mu je data ta vlast? — Radi nas. On želi da shvatimo da se On vratio na nebo kao naš Stariji Brat i da je neograničena vlast koja Mu je bila data stavljena i nama na raspolaganje.” Svedočanstva za Crkvu 9 , str. 186

KLJUČNA MISAO: Svu silu koju je Isus koristio na zemlji dobio je od Oca, i svu silu koja će nama kao Njegovim sledbenicima biti potrebna da nadvladamo greh, Otac će nam dati.

 

6. DEO: ON JE BIO OCU PO VOLJI

I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je Njemu ugodno. Jovan 8:29

“Nikada Hristos nije odstupio od vernosti načelima Božjeg zakona. Nikada nije učinio ništa protivno volji svoga Oca. Pred anđelima, ljudima i demonima On je mogao da govori reči koje bi sa bilo kojih drugih usana bile bogohuljenje: “Ja svagda činim što je Njemu ugodno.” Jovan 8:29. Dan za danom, tri godine, Njegovi neprijatelji su ga sledili pokušavajući da pronađu neku mrlju u Njegovom karakteru. Sotona, sa celim svojim zlim savezom, gledao je kako da ga nadvlada; ali nisu mu mogli pronaći nijednu slabu tačku. Čak su i demoni bili primorani da kažu, “Ti si Svetac Božji.” Svedočanstva za Crkvu, str. 208

Kako je sam Otac posvedočio za Sina? Matej 17:5

“Ove reči potvrde date su da bi nadahnule verom one koji su bili svedoci ovog prizora i ojačale Spasitelja za Njegovu misiju. Iako su gresi sveta, koji je skrivio, položeni na Hrista, iako se ponizio uzimanjem naše pale prirode na sebe, glas s Neba proglasio Ga je Sinom Večnoga.” Čežnja vekova, str. 112
“Reč koja je upućena Isusu na Jordanu »ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji« – obgrlila je ceo ljudski rod. Bog je progovorio Isusu kao našem predstavniku… Slava koja je počivala na Hristu zalog je Božje ljubavi za nas. Ona nam govori o sili molitve – kako ljudski glas može da dopre do Božjeg uha i naše molbe budu prihvaćene u nebeskim dvorovima. Zbog greha Zemlja je odsečena od neba i otuđena od njegove zajednice; ali Isus ju je opet povezao s oblašću slave. Njegova ljubav okružila je čoveka dosegnuvši do najvišeg neba. Svetlost koja je sa otvorenih kapija padala na Spasiteljevu glavu padaće i na nas dok se molimo za pomoć da se odupremo iskušenju. Glas koji je govorio Isusu, kaže svakoj vernoj duši: »Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.«” Čežnja vekova, str. 113

Koje pouke možemo naučiti iz Hristovog života? Psalam 40:8 (Jovan 7:17)

“Oni koji teže da upoznaju istinu i da razumeju volju Božju i koji savesno ispunjavaju svoje svakodnevne dužnosti biće sigurni što se tiče učenja, jer su upućeni u svaku istinu. Bog ne obećava da će ljude nekom neodoljivom silom svog proviđenja dovesti do poznanja istine ukoliko oni sami ne traže istinu u želji da je razumeju.”

KLJUČNA MISAO: Isus je Ocu bio ugodan jer je činio Njegovu volju. I mi treba na isti način da budemo ugodni Bogu.

 

Jagnje Božje