#6 Helijum U Radioaktivnim Stenama

jan 09, 2013 No Comments by

U toku radioaktivnog raspada uranijuma i torijuma koji se nalaze u stenama, nastane vrlo mnogo helijuma. Budući da je helijum drugi najlakši element i plemenit gas – što znači da se ne može kombinovati sa drugim atomima – on se lako oslobađa i konačno odlazi u atmosferu. Helijum se oslobađa tako brzo da je sav trebao da se oslobodi za manje od 100.000 godina. Zašto su onda te stene i dalje pune atoma helijuma?
U toku dubinskih iskopavanja prekambrijskih (prepotopnih) granitnih stena u Novom Meksiku, geolozi su izdvojili uzorke kristala cirkona (cirkonijevog silikata) iz različitih dubina. U kristalima su pronašli ne smo uranijum, već i vrlo velike količine helijuma.1 Što je stena toplija, helijum se brže oslobađa, međutim naučnici su bili iznenađeni kad su ustanovili da najdublji, dakle i najtopliji, uzorci cirkona (197°C) sadrže daleko više helijuma od očekivanog. U kristalima je bilo prisutno i do 58% helijuma kojeg je uranijum ukupno mogao generisati.
Brzina oslobađanja helijuma utvrđena je pomoću nekoliko eksperimenata.2 Sva merenja se slažu. Helijum se oslobađa tako brzo da je sav u tim kristalima cirkona trebalo da se oslobodi za manje od 100.000 godina. Činjenica da postoji i dalje tako mnogo helijuma znači da ne mogu biti stari 1.5 milijardu godina, kako sugerišu metode merenja bazirane na uranijumu. U stvari, ako se merenja obavljaju na osnovu brzine oslobađanja helijuma, te prepotopne stene imaju prosečnu “starost” od samo 6.000 (± 2,000) godina.3
Ti eksperimentalni i ponovo dobijeni rezultati, zasnovani na dobro poznatim fizičkim procesima difuzije, tako jasno pokazuju da je taj cirkon star samo nekoliko hiljada godina. Navodna starost od 1.5 milijarde godina zasnovana je na nedokazivim pretpostavkama datiranja pomoću radio-izotopa koje je krajnje pogrešno.4
Još jedan dokaz da je Zemlja mlada je mala količina helijuma u atmosferi. Merena je brzina oslobađanja helijuma u atmosferu.5 Iako se nešto helijuma oslobodi u otvoren prostor, količina i dalje prisutna nije ni izbliza dovoljna ako je zemlja stara preko 4.5 milijarde godina.6 U stvari, ako pretpostavimo da u prvobitnoj atmosferi nije uopšte bilo helijuma, on bi se sav akumulirao za samo 1.8 miliona godina gledano čak i sa evolucionističkog stanovišta.7 A kad se u to uračuna katastrofalni potop, koji velikom brzinom oslobađa ogromne količine helijuma u atmosferu, on se mogao akumulirati i za samo 6.000 godina.8

Pojas za spasavanje

Tako je upadljiva ova iznenađujuće velika količina helijuma da su pobornici teze o velikoj starosti Zemlji želeli da je diskredituju.
Jedan kritičar je sugerisao da nije sav helijum u kristalima cirkona došao od raspadnutog uranijuma, već je u njega prodro iz okolnih minerala. Ali ova pretpostavka zanemaruje merenja koja pokazuju da u okolnim mineralima ima manje helijuma. Zahvaljujući dobro utvrđenim fizičkim zakonima difuzije, gasovi uvek prodiru iz prostora veće koncentracije u okolni prostor u kom je koncentracija manja.9
Jedan drugi kritičar je sugerisao da su verovatno rubovi kristala cirkona sprečili helijum da se oslobodi, i ga tako praktično “flaširali” u cirkonu. Međutim, ovaj postulat se isto tako lako pobija jer su kristali cirkona zaglavljeni između ravnih listova liskuna, a nisu umotani u njih, tako da je helijum lako i slobodno da teče između tih listova.10 I na sve ostale kritike postoji odgovor. 11 Tako svi postojeći dokazi potvrđuju da je prava starost tih cirkona i granitnih stena u kojima se nalaze samo oko 6.000 (± 2.000) godina.


Helijum u radioaktivnim stenama

Brzo oslobađanje helijuma

Helijum u radioaktivnim stenama
Prikaz 1: Radioaktivni elementi u stenama stvaraju za vreme raspada velike količine helijuma; a taj gas brzo pobegne u atmosferu, posebno kada su stene jako tople. A ipak radioaktivne stene u Zemljinoj kori sadrže vrlo mnogo helijuma. Jedino moguće objašnjene je da helijum nije imao vremena da pobegne!

Dr Andrew Snelling ima doktorat iz geologije na Sidnejskom Univerzitetu i radio je kao geolog-savetnik u istraživanjima u Australiji i Americi. Autor je brojnih naučnih članaka i trenutno je direktor za istraživanje pri “Answers in Genesis”.


(ovaj članak je prevod originala sa Answers in Genesis veb sajta)

Fusnote

  1. R. V. Gentry, G. L. Glish, and E. H. McBay, “Differential Helium Retention in Zircons: Implications for Nuclear Waste Containment,” Geophysical Research Letters 9, no. 10 (1982): 1129–1130.
  2. S. W. Reiners, K. A. Farley, and H. J. Hicks, “He Diffusion and (U-Th)/He Thermochronometry of Zircon: Initial Results from Fish Canyon Tuff and Gold Butte, Nevada,” Tectonophysics 349, no. 1–4 (2002): 297–308;
    D. Russell Humphreys, et al., “Helium Diffusion Rates Support Accelerated Nuclear Decay,” in Proceedings of the Fifth International Conference on Creationism, R. L. Ivey, Jr. (Pittsburgh, PA: Creation Science Fellowship, 2003), ed., pp. 175–196;
    D. Russell Humphreys, “Young Helium Diffusion Age of Zircons Supports Accelerated Nuclear Decay,” in Radioisotopes and the Age of the Earth: Results of a Young-Earth Creationist Research Initiative, L. Vardiman, A.A. Snelling and E. F. Chaffin, eds. (El Cajon, CA: Institute for Creation Research, and Chino Valley, AZ: Creation Research Society, 2005), pp. 25–100.
  3. Humphreys et al., 2003;
    Humphreys, 2005.
  4. Andrew A. Snelling, “Radiometric dating: Back to Basics,” Answers 4, no. 3 (July–Sept. 2009): 72–75;
    Andrew A. Snelling, “Radiometric Dating: Problems With the Assumptions,” Answers 4, no. 4 (Oct.–Dec. 2009): 70–73.
  5. G. E. Hutchinson, “Marginalia,” American Scientist 35 (1947): 118; Melvin A. Cook, “Where Is the Earth’s Radiogenic Helium?” Nature 179, no. 4557 (1957): 213.
  6. J. C. G. Walker, Evolution of the Atmosphere (London: Macmillan, 1977);
    J. W. Chamberlain and D.M. Hunten, Theory of Planetary Atmospheres, 2nd edition (London: Academic Press, 1987).
  7. Larry Vardiman, The Age of the Earth’s Atmosphere: A Study of the Helium Flux Through the Atmosphere (El Cajon, CA: Institute for Creation Research, 1990).
  8. For a fully treatment and further information see:
    John D. Morris, The Young Earth (Green Forest, AR: Master Books, 2000), pp. 83–85.
    Don B. DeYoung, Thousands . . . Not Billions (Green Forest, AR: Master Books, 2005), pp. 65–78.
    Andrew A. Snelling, Earth’s Catastrophic Past: Geology, Creation and the Flood (Dallas, TX: Institute for Creation Research, 2009), pp. 887–890.
  9. D. Russell Humphreys, et al., “Helium Diffusion Age of 6,000 Years Supports Accelerated Nuclear Decay,” Creation Research Society Quarterly 41, no. 1 (2004): 1–16.
  10. Humphreys, 2005.
  11. D. Russell Humphreys, “Critics of Helium Evidence for a Young World Now Seem Silent,” Journal of Creation 24, no. 1 (2010): 14–16;
    D. Russell Humphreys, “Critics of Helium Evidence for a Young World Now Seem Silent?” Journal of Creation 24, no. 3 (2010): 35–39.
10 Dokaza Za Mladu Zemlju, Evolucija

About the author

The author didnt add any Information to his profile yet
No Responses to “#6 Helijum U Radioaktivnim Stenama”

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.

%d bloggers like this: