Poreklo Greha

Greh

Ako Bog postoji i ako je dobar, zašto postoji zlo, zašto ga Bog dozvoljava?
Ako je Bog sve stvorio, onda je Bog stvorio i zlo i odgovoran je za njegovo postojanje?
Zašto Bog dozvoljava da nevini ljudi stradaju?

Ovo su samo neka od pitanja koja, verujem, su barem jednom prošla kroz glavu svakoga od nas. Neko će možda reći da ljudi koji veruju u Boga ne smeju da postavljaju ovakva pitanja, dok će se neko drugi pozvati upravo na ova pitanja kao argument za odbacivanje Boga, bilo kao nepostojećeg ili kao Boga koji nije zaslužio da mu služimo.

Niti su ova pitanja dokaz da Bog ne postoji ili da je surov, niti nam je zabranjeno postavljati ta pitanja. Sam Bog nam kaže u Isaiji 1:18 “Dođite, da zajedno razgovaramo”.

Vladar univerzuma, Bog Otac je od večnih vremena imao saradnika sa kojim je bio jedno u stvaranju, u svrsi, u pružanju ljubavi i radosti svim Njegovim stvorenjima. “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.” Jovan 1:1-3 “Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda.” Kološanima 1:16

Isus i anđeli

Božja vladavina je bila zasnovana na zakonu ljubavi i sreća svih inteligentnih bića je ovisila o savršenom skladu sa velikim principima pravednosti Božjeg zakona. Bog obilno blagosilja svoja stvorenja i pruža im sve što im je potrebno za savršenu radost, i više od toga, i očekuje njihovu poslušnost iz zahvalnosti. On ne uživa u prisiljenoj poslušnosti i daje svima slobodnu volju da odluče i da svojom voljom, osvedočeni u Njegovu dobrotu i ljubav, odgovore poslušnošću iz ljubavi.

Dok god su sva stvorena bića priznavala poslušnost iz ljubavi, postojao je savršeni sklad u celom univerzumu. Najveća radost nebeske vojske je bila da izvršava svrhu koju im je Stvoritelj odredio. Uživali su da u svojim karakterima odslikavaju savršeni karakter svog stvoritelja. Dok je ljubav prema Bogu bila vrhunac, neminovna posledica je bila nesebična ljubav jedan prema drugom. Pružajući nesebičnu službu ljubavi, gradili su jedan drugog većim od sebe.

Ali nešto mračno i cinično, nešto što nije postojalo do tada, je pomračilo ovo idilično stanje. Onaj koji je posle Isusa bio najpočašćeniji od Boga, koji je imao najvišu poziciju među stanovnicima neba, je izopačio slobodu koju je Bog dao svim svojim stvorenjima. Lucifer, “sin zore”, koji je bio prvi anđeo zaklanjač, svet i neokaljan, je u svom srcu počeo da gaji ljubomoru na čast koju je Bog Otac ukazivao Sinu. Greh se začeo u njegovom srcu i on sam je bio zbunjen osećanjima koja su mu do tada bila strana. “Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog. Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.” Jezekilj 28:12-15

U početku se Lucifer borio sa tim zastrašujućim osećanjima u njegovom srcu. Iskreno je ljubio Boga i služio mu iz ljubavi i zahvalnosti, ali, želja za samouzvišenjem je polako počela da potkopava tu ljubav. “Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom;” Jezekilj 28:17

“A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim.” Isaija 14:13-14 Iako je sva slava koju je Lucifer imao na nebu bila dar od Boga, malo po malo, Lucifer je počeo da smatra da je to nešto što mu pripada samo po sebi. Počeo je da sa prezirom gleda Božjeg Sina i gunđa u svom srcu zbog jedinstva koje su Otac i Sin imali. Niko do Sina nije moga ući u sve promisli Božje i razumeti njihovu svrhu, dubinu i večnost, ali Lucifer je smatrao da je on taj koga Bog treba da pozove u savet, ako ništa drugo, barem jednakog kao što je Sin.

Sotonin pad s neba

Dugo je Bog čekao i molio Lucifera da shvati šta se dešava u njegovom srcu i da odbaci ta osećanja. Sam Isus ali i sveti anđeli su dolazili i savetovali ga, i u prvo vreme Lucifer je bio sklon da ih posluša. Izgledalo je da je problem rešen, ali samo na kratko. Osećanja ljubomore i želja za samouzvišenjem su se vratili i Lucifer se konačno transformisao u Sotonu. Prešao je u otvorenu pobunu protiv Božje vlasti i čak uspeo da zavede trećinu anđela. Anđeli su bili zbunjeni, heruvim zakljanjač koji je stajao prvi do Boga i čija naređenja su do tada sa radošću izvršavali, je počeo da govori o nepravdi koja ga je zadesila i koja će zadesiti i njih zbog Božjeg neosnovanog i nepravednog uzdizanja Isusa iznad ostalih. “I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njeni. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom.” Otkrivenje 12:7-9 Pobuna je prerasla u rat i konačno su Sotona i njegovi anđeli zbačeni sa neba da im se više ne nađe mesta.

Related posts

Serija predavanja Voda Života 2016

Vizija o Leopardu

Marija, Isusova Majka