3. Pronalaženje Boga

Najveća svrha života je otkriti Boga. Iako je istina da ne možemo “dokučiti Boga” (Jov 11:7), isto tako je istina da Bog jedva čeka da se otkrije svakom ko je željan da Ga bolje upozna. Velika svrha života će biti bolje cenjena u životu koji dolazi kada bude shvaćeno da je sva svrha čovekovog postojanja da upozna Boga, i da Ga tako poznavajući otkrije svemiru.

Nebo je neprekidno približavanje Bogu kroz Hrista. Što smo duže u blaženstvu Neba, to će nam se sve više i više otvarati slava; i što više poznajemo Boga, utoliko će silnija da bude naša sreća. Dok hodimo sa Isusom u ovom životu, možemo da budemo ispunjeni Njegovom ljubavlju, zadovoljni Njegovom prisutnošću. Sve što ljudska priroda može podneti, možemo ovde primiti. Ali šta je to kad se uporedi s onim što će nastati posle? »Zato su pred prestolom Božjim, i služe mu dan i noć u crkvi njegovoj; i onaj što sedi na prestolu useliće se u njih. Više neće ogladneti ni ožedneti, i neće na njih pasti sunce, niti ikakva vrućina. Jer jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih i uputiće ih na izvor žive vode; i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.« (Otkrivenje 7,15–17) – Čežnja vekova, str. 313-2

 

1. DEO: NAJVEĆA POTREBA ČOVEČANSTVA

Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tijem što razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod. (Jer 9:23-24) 3

“Spoznaju o Bogu, onakvu kako je objavljena u Hristu, moraju imati svi spaseni. To je spoznaja koja preobražava karakter. Primljena u život, ona će u duši obnoviti Hristovu sliku. Bog poziva svoju decu da prime tu spoznaju pokraj koje je sve drugo taština i ništavilo.” – Dela apostolska, str. 475

“A ovo je život večni”, rekao je Hristos, “da poznaju tebe, jedinoga pravog Boga, i koga koga si poslao, Isusa Hrista.” (Jovan 17,3) I prorok Jeremija je izjavio: “Mudri neka se ne hvale mudrošću, ni junak neka se ne hvali hrabrošću, ni bogati neka se ne hvali bogatstvom. A ko hoće da se hvali, neka se hvali time što ima mudrost da mene poznaje. Jer ja sam Jahve koji tvori dobrotu, pravo i pravdu na zemlji, jer to mi je milo — govori Jahve.” (Jer 9,22.23) Teško da ljudski um može shvatiti širinu, dubinu i visinu duhovnog dostignuća onoga ko stekne ovo poznanje. – Dela apostolska, str. 531

Zašto je čoveku potreban Bog? Jovan 15:5

“Čovek ne može ništa dobro da postigne bez Boga. On je izvor svakog zraka svetlosti koji probija tamu sveta. Sve što vredi dolazi od Boga i pripada Njemu. Postoji razlog što neprijateljevi agenti nekad pokazuju izuzetnu mudrost. I sam sotona se obrazovao i disciplinovao u nebeskim dvorovima, i ima znanje o dobru kao i o zlu. On meša dobro sa zlo3m, i to mu daje moć da vara sinove čovečije… ” – Temelji hrišćanskog obrazovanja, str. 99

“Kad primi evanđeosku veru, vernik treba da doda svom karakteru krepost; tako će očistiti srce i pripremiti um za primanje spoznaje o Bogu. Ona je osnova svakog pravog obrazovanja i svake prave službe. Ona je jedina sigurna zaštita od iskušenja; samo ona može po karakteru učiniti čoveka sličnim Bogu. Putem spoznaje o Bogu i Njegovom Sinu Isusu Hristu vernik dobija sve što je potrebno za život i pobožnost”. Nijedan dar neće biti uskraćen onome ko iskreno čezne da stekne Božju pravednost..” – Dela apostolska, str. 530

KLJUČNA MISAO: Svrha čovekovog postojanja je zajednica sa Bogom. To je ono za šta smo stvoreni. Naš najveći cilj trebalo bi da bude da ispunimo tu svrhu.

 

2. DEO: OTKRIVENJA PRIRODE

Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja. Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov. (Psalam 19:1-3)

“Nijedan ograničen čovek ne može u potpunosti razumeti postojanje, moć, mudrost i dela Beskonačnoga… Ni najveći umovi na zemlji na mogu da dokuče Boga. Čovek može uvek da istražuje, da spoznaje, ali iza toga uvek postoji beskonačnost.

Dela stvaranja svedoče o Božjoj moći i veličini. “Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski.” (Psalam 19:1) Oni koji uzmu pisanu Reč za svog savetnika, u nauci će pronaći pomoć da razumeju Boga.” — Hrišćansko obrazovanje, str. 196

Zašto niko na svetu ne može imati izgovor što ne zna osnove činjenice o postojanju i prirodi Boga? Rim 1:19-20

Priroda svedoči da je Jedan beskonačan u moći, velik u dobroti, milosti i ljubavi, stvorio zemlju i napunio je životom i radošću. Čak i u svom upropaštenom stanju, sve stvari otkrivaju rukopis velikog Umetnika. Gde god da se okrenemo oko sebe, možemo da čujemo Božji glas i vidimo dokaze Njegove dobrote.

“Od ozbiljne tutnjave dubokih tonova grmljavine i neprekidne huke starog okeana pa sve do veselih pesama čiju melodiju stvaraju šumski zvuci, desetine hiljada glasova prirode govore Njegovu slavu. Na zemlji i na nebu, sa njihovim veličanstvenim bojama i nijansama koje variraju u predivnom kontrastu ili pomešane u skladu, vidimo Njegovu slavu. Večni brežuljci govore nam o Njegovoj sili. Drveće sa svojim zelenim zastavama na sunčevoj svetlosti, i cveće u svojoj prefinjenoj lepoti, ukazuju na Stvoritelja.” – Služba isceljenja, str. 411

Koja su ograničenja u svedočanstvu prirode u vezi Boga?

“Ali iako je istina da se Bog na takav način mogao raspoznati u prirodi, to ne potvrđuje tvrdnju da su Adam i njegovo potomstvo imali otkrivenu savršenu spoznaju Boga preko prirodnog sveta. Priroda je mogla da prenese svoje pouke čoveku u njegovoj nevinosti; ali prestup je okaljao prirodu i isprečio se između nje i Boga prirode. Da Adam i Eva nikad nisu bili neposlušni svom Stvoritelju, da su ostali na putu savršene pravednosti, mogli su poznavati i razumeti Boga. Ali kad su poslušali glas kušača i sagrešili protiv Boga, svetlost haljina nebeske nevinosti udaljila se od njih; rastajući se s haljinama nevinosti, na sebe su navukli tamne haljine neznanja o Bogu. ” – Odabrane poruke 1. knjiga, str. 290

KLJUČNA MISAO: U nastojanju da upoznamo Boga trebalo bi da negujemo naviku da provodimo vreme s Bogom u prirodi.

 

3. DEO: LJUDSKA NAGAĐANJA

Kad se građahu mudri, poludeše, (Rim 1:22)
“Postoje ljudi koji misle da su došli do predivnih otkrića u nauci. Oni citiraju mišljenja učenih ljudi kao da su ti ljudi nepogrešivi i uče zaključcima nauke kao o istinama kojima se ne može protivrečiti. I Reč Božja, koja je data kao svetiljka stopama putnika u svetu, sudi se prema tim standardima i proglašava manjkavom.”

“Naučno istraživanje u koje su se upustili ti ljudi pokazalo se kao zamka za njih. Ono im je zamaglilo um i potonuli su u skepticizam. Oni imaju snažnu svest, ali umesto da gledaju u Izvor sve mudrosti, oni trijumfuju u natucanju znanja koje su stekli. Uzdižu svoju ljudsku mudrost nasuprot mudrosti velikog i silnog Boga, i usuđuju se da ulaze u sukob s Njim. Nadahnuta reč naziva te ljude “bezumnicima”. – Odabrane poruke, 3. knjiga, str. 306

Koji je najveći izvor zabluda u vezi Boga? Marko 12:24

“Kaže apostol, “Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama. Na sve strane vidimo ljude koji su lako zarobljeni zavodljivim maštarijama onih koji obezvređuju Reč Božju; ali kad se pred njih iznese istina, oni postaju ispunjeni nestrpljivošću i gnevom. Ali apostol bodri slugu Božjeg: “A ti budi trezan u svačemu, trpi zlo, obavi delo evanđeliste, službu svoju svrši.”… – Evangelizam, str 625

Koja su ograničenja u ljudskim idejama u vezi Boga ?1 Kor. 3:19

Bog je dozvolio da se izlije poplava svetlosti na svet u otkrićima u nauci i umetnosti; ali kada takozvani ljudi koji se smatraju naučnicima uče i pišu o tim predmetima sa čisto ljudsko stanovišta, sigurno će doći do pogrešnih zaključaka. I najveći umovi, ako ih u njihovom istraživanju ne vodi Reč Božja, postaju zbunjeni u svom pokušaju da ispitaju odnos između nauke i otkrivenja. Stvoritelj i Njegova dela su iznad mogućnosti njihovog poimanja; i pošto to ne mogu da objasne prirodnim zakonima, bibljsku istoriju smatraju nepouzdanom. Oni koji sumnjaju u pouzdanost zapisa Starog i Novog Zaveta biće odvedeni i korak dalje, i posumnjaće u postojanje Boga; a onda, pustivši sidro, biće prepušteni da udaraju o stene neverstva. –Odabrane poruke, 3. knjiga, str 307

KLJUČNA MISAO: O Bogu možemo znati samo onoliko koliko nam je On otkrio. Ljudska nagađanja uvek vode u pogrešne koncepte o Bogu i u ništavost naše službe.

 

4. DEO: BOŽJE OTKRIVENJE – BIBLIJA

Što je tajno ono je Gospoda Boga našega, a javno je naše i sinova naših doveka, da bismo izvršivali sve reči ovoga zakona5. M oj 29:29

“Otkrivenje koje je Bog dao o sebi u svojoj reči je namenjeno da ga mi proučavamo. To možemo da nastojimo da razumemo. Ali dalje od toga ne treba da prodiremo. Najveći um može da se napreže dok se ne umori u pretpostavkama u vezi prirode Boga, ali taj napor će na kraju biti besplodan. Taj problem nam nije dat da ga rešavamo. Nijedan ljudski um ne može da dokuči Boga. Niko ne treba da se upušta u nagađanja u vezi Njegove prirode. Tu je ćutanje rečitost. O Sveznajućem se ne može raspravljati.” – Služba isceljenja, str. 429

“Mudrost se ne može pronaći istraživanjem zabačenih mesta na zemlji niti u uzaludnim nastojanjima da se prodre u tajne Božjeg bića. Mudrost se nalazi u poniznom primanju otkrivenja koja nam on zadovoljno daje i u usklađivanju života sa Njegovom voljom.” – Služba isceljenja, str. 431

Kakav treba da bude naš stav u proučavanju Biblije? 2 Tim. 2:15

Ne treba da primamo svedočanstvo ni od jednog čoveka u vezi toga šta Pismo uči, već Reč Božju treba da proučavamo sami. Ako dozvolimo drugima da misle za nas, naša energija će biti obogaljena i sposobnosti umanjene. Plemenita snaga uma može se toliko ograničiti zanemarivanjem predmeta koji zaslužuju našu pažnju tako da se gubi sposobnost da se shvati dublje značenje reči Božje. Um će napredovati ako se koristi za proučavanje tema iz Biblije, za poređenje teksta sa tekstom, i duhovnih stvari sa duhovnima. NIšta ne može tako ojačati um kao što može proučavanje Pisma. Nijedna druga knjiga nije tako moćna da uzdigne misli i osnaži sposobnosti kao što su široke i oplemenjujuće istine Biblije. Kad bi se reč Božja proučavala kako treba, ljudi bi imali širinu uma, plemenit karakter i čvrste ciljeve kakvi se retko viđaju u ovo vreme.” – Hrišćansko obrazovanje, str. 58

“Spoznaja Boga kakva je otkrivena u Njegovoj reči je spoznaja koju treba dati našoj deci. On najranijih dana njih treba upoznavati sa imenom i životom Isusa. njihove prve pouke treba da ih nauče da je Bog njihov Otac. Njihovo prvo obučavanje treba da bude da ljube poslušnost. Odano i nežno, neka im se čita Božja reč i ponavljaju delovi koji odgovaraju njihovoj sposobnosti razumevanja prilagođeni da probude njihovo interesovanje. I iznad svega, neka uče o Njegovoj ljubavi otkrivenoj u Hristu, i njenu veliku pouku:” – Služba isceljenja, str. 460

KLJUČNA MISAO: U Bibliji nam Bog govori ljudskim jezikom. On očekuje da verujemo i živimo prema Njegovim rečima.

 

5. DEO: BOŽJE OTKRIVENJE – ISUS HRISTOS

Boga niko nije vidio nikad: jedinorodni sin koji je u naručju očin om, on ga javi. (Jovan 1:18)

“Istina je pogledala sa neba i nije videla odraz svog lika; jer su gusti oblaci moralne tame i mraka obavili svet, i samo je Gospod Isus mogao da ih rastera…”

“Učitelj sa neba, ništa manje ličnost od Boga Sina, došao je na zemlju da ljudima otkrije Očev karakter, da bi mogli da mu služe u duhu i istini. – Hrišćansko obrazovanje, str. 73

“U svojim poukama i silnim delima Hristos je savršeno Božje otkrivenje. Taj Hristos govori kroz nadahnutog evanđelistu, “Boga niko nije video nikad: jedinorodni sin koji je u naručju očevom, on ga javi.” (Jovan 1:18). “Niko ne zna sina do otac; niti oca ko zna do sin i ako kome sin hoće kazati.” Ove reči pokazuju važnost proučavanja Hristovog karaktera. Samo upoznavši Hrista možemo poznati Boga.

“Oni koji misle da mogu da saznaju nešto o Bogu nezavisno od Njegovog Predstavnika, za koga Reč kaže da je „odraz Bića Njegova“ (Jebrejima 1:3), moraće u sopstvenim očima postati ludi pre nego budu u stanju da se umudre. Nemoguće je steći potpuno znanje o Bogu isključivo preko prirode, jer priroda je sama po sebi nesavršena. U svojoj nesavršenosti ona ne može predstavljati Boga, ne može otkrivati moralno savršenstvo Božjeg karaktera. Ali Hristos je došao na svet kao lični Spasitelj. On je predstavljao ličnog Boga. Kao lični Spasitelj, vazneo se u visine i ponovno će se vratiti kao lični Spasitelj. On je tačna slika Očeve ličnosti. „Jer u Njemu telesno prebiva sva punina božanstva.“ (Kol 2:9)” – Odabrane poruke, 1. knjiga, str. 295

Koliko savršeno se Bog otkriva u Isusu Hristu? Jeb. 1:3; 2 Kor. 4:6

“Hristos je tako potpuno otkrio Oca da su glasnici poslati od fariseja bili očarani Njegovim prisustvom… Dok su gledali blagu svetlost slave Božje koja je obavijala Njegovu ličnost, dok su slušali ljupke reči koja su silazile sa Njegovig usana, zavoleli su Ga. I kad… su ih fariseji upitali, “Zašto ga ne dovedoste?”, odgovorili su, ” Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek” (Jovan 7:45,46)” ” – U nebeskim dvorima, str. 250

Ono što je govor mislima, to je Hristos Ocu koji se ne vidi. On je manifestacija Oca i naziva se Rečju Božjom. Bog je poslao svog Sina na svet, obukao Njegovo božansko u ljudsko, da bi čovek mogao da podnese lik Boga koji se ne vidi. On je obznanio svoje reči, svoj karakter, svoju silu i veličanstvo, prirodu i atribute Boga.” – Da poznam Njega, str. 38

KLJUČNA MISAO: Ako želimo da upoznamo Boga kakav jeste moramo Ga pronaći u Njegovom otkrivenju kroz Njegovog Sina, Isusa Hrista.

 

6. DEO: TRAŽENJE BOGA

Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj, ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš; tada ćeš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božje naći ćeš. (Priče 2:3-5)

“…Ništa nije uskraćeno duši koja oseća svoju potrebu. Ona ima neograničen pristup k Njemu u kome se nalazi sva punina.” – Čežnja vekova, str. 300

“Duša koja ljubi Boga voli da crpi snagu od Njega u stalnoj komunikaciji s Njim. Kad postane navika duše da razgovara s Bogom, sila zlog je slomljena, jer sotona ne može da prebiva blizu duše koja je blizu Bogu. Ako je Hristos vaše društvo, nećete gajiti tašte i nečiste misli; nećete upuštati koristiti jeftine reči koje će žalostiti Onoga koji je došao da bude svetitelj vaše duše…” – Da poznam Njega, str. 250

“… U ovim pogubnim danima trebaju nam ljudi koji će se boriti s Bogom kao Jakov i koji će kao on nadvladati. Hvala Bogu što je Iskupitelj sveta obećao da će kad On ode poslati Svetog Duha kao svog predstavnika. Molimo se i uhvatimo se za bogata Božja obećanja, a zatim zahvalimo Bogu što će u skladu sa našim usrdnim i poniznim molbama Sveti Duh izaći u susret našim potrebama. Ako tražimo Boga svim svojim srcem, naći ćemo Ga, i dobićemo ispunjenje obećanja.” ” – Da poznam Njega, str. 270

Koje principe moramo da usvojimo dok tražimo Boga? Isa. 66:2; Jer. 29: 13

“Ništa nije suštinskije za zajednicu s Bogom od najdublje poniznosti. “Ja prebivam”, kaže Uzvišeni i Sveti, “s onim ko je smeran i ponizna duha.” Dok grčevito nastojite da budete prvi, imajte na umu na ćete biti poslednji u Božjim očima ako ne budete gajili blag i krotak duh. Mnogi će propasti zbog ponosa srca, a mogli su uspeti…

“Malo je onih koji milost Hristovu primaju u istinskoj poniznosti, duboko i stalno svesni svoje nedostojnosti. Takvi ne mogu da učestvuju u ispoljavanju sile Božje, jer bi ih to još više ohrabrilo u njihovoj samouverenosti, oholosti i zavisti. To je razlog što Gospod danas može tako malo da učini za nas.” – Svedočanstva 5, str. 50

“Često žalimo zato što nam naša zla dela donose neprijatne posledice; ali to nije pokajanje. prava žalost zbog greha rezultat je delovanja Svetoga Duha. Duh otkriva nezahvalnost srca koje je omalovažavalo i žalostilo Spasitelja i u skrušenosti dovodi nas podnožju krsta. Svakim grehom iznova ranjavamo Isusa i kad pogledamo na Njega koga smo proboli, plačemo zbog greha koji su Mu naneli patnje. Takvo plakanje povešće nas ka odbacivanju greha.” – Čežnja vekova, str. 300

KLJUČNA MISAO: Da li sam iskusio stvarnost onoga šta znači tražiti Boga svim svojim srcem?

 

4. Božja Suverenost