Obilje Fosila Potvrđuje Evoluciju?

Karta navodne evolucije čoveka

Većina ljudi koji veruju u evoluciju, uključujući i one koji veruju da je Bog stvorio čoveka kroz proces teističke evolucije, ubeđeni su da postoje milioni nepobitnih fosilnih dokaza za to, svuda oko nas. Često se čuje da je evolucija naučno dokazana činjenica i većina ljudi to prihvata zdravo za gotovo.

Ali, za početak, upitajte se zašto većina ljudi to veruje?  Znači, ne dovodim u pitanje da li je to tačno (ne još), nego pitam da li ljudi to veruju zato što su zaista videli te dokaze i uverili se u njih ili zato što su bombardovani sa svih strana prethodno navedenim izjavama?

Naučna rekonstrukcija kako bi Lusi (Australopitek Afarensis) izgledala u stvarnom životu

Možda ste vi upravo jedna od tih osoba koja je ubeđena u postojanje brojnih nepobitnih naučnih dokaza za evoluciju i to je potpuno razumljivo, konačno, školski udžbenici su prepuni slika fosila koji potvrđuju evoluciju, na televiziji se stalno prikazuju emisije tipa National Geographic, ili BBCjeve emisije sa čuvenim Davidom Attenborough, koje fenomenalnim vizuelnim efektima oživljavaju fosile i pojašnjavaju evoluciju tako da je i deca mogu shvatiti. U novinama se svakodnevno pojavljuju članci sa najnovijim naučnim otkrićima koja nepobitno, iznova, potvrđuju ono što već i vrapci na grani znaju, da su čovek i sva živa bića nastali kroz evoluciju tokom miliona godina.

Ipak, i pored tolikih ‘nepobitnih’ dokaza, dozvolite mi drskost (ili slobodu) da ih, zajedno sa vama, analiziram i sam donesem zaključak upravo na osnovu zaista nepobitnih naučnih činjenica (ili njihovog nedostatka). Bilo bi poželjno, pre nego se upustimo u analizu, da se upoznate sa razlikom između činjenice i dokaza, kao i sa paradigmom.

Postoje različiti aspekti fosila o kojima možemo (i o kojim ćemo u budućim člancima) diskutovati, kao na primer njihova starost, različite metode datiranja, geološki stup i distribucija, ali ovaj put ćemo se fokusirati na njihovo ‘obilje’, ‘verodostojnost’ i ‘kompletnost’. Konačno, upravo njihovo navodno ‘obilje’ je, po mom mišljenju, jedan od ključnih razloga zašto većina ljudi prihvata evoluciju kao činjenicu. Većina ljudi se ne upušta u naučnu analizu fosila i zadovoljava se tuđim interpretacijama i ‘činjenicom’ da fosili na svakom koraku potvrđuju evoluciju.

Naučna rekonstrukcija lica Australopiteka Afarensis

Većina članaka i TV emisija koje govore o čovekovim precima (na primer) prikazuju neverovatno realistične slike, kao ove koje možete videti ovde. I ne samo to, milioni dolara se ulažu u produkciju emisija kao što je ova BBCjeva ‘Koračanje Sa Zverima‘. Dokazivanje evolucije je postalo veoma profitabilna entertainment industry (industrija zabave).

Ipak, ono što prigodno prešućuju, jeste kako se došlo do tih rekonstrukcija. Činjenica, i to zaista nepobitna je sledeće, fosili na osnovu kojih je sve ovo izvedeno su tragično nekompletni i malobrojni. Upravo suprotno opšte prihvaćenom ubeđenju. Interesantno je da čak i ljudi koji se bave naučnim radom, slepo veruju u ovaj mit. Evo pokazaću vam jedan primer. Na forumu Svetlost Istine, na jednoj diskusiji, sam izneo tvrdnju da ‘mi imamo toliko mnogo fosila neposrednih čovekovih predaka, da svi mogu da stanu u jednu prikolicu, a većina njih su toliko nekompletni, kao na primer, samo jedan zub i delić čeljusti, da je ‘nepobitno’ (sarkazam autora) da se covek razvio od amebe.‘ (ako nađete vremena, pročitajte celu diskusiju, verujem da ćete naći da je jako zanimljiva i informativna. Mnoge od dokaza koje su tamo izneseni ću izneti ponovo ovde, na ovom blogu, u bolje strukturiranoj formi). Odgovor je bio ‘Postoji nekoliko stotina veoma kompletnih fosila ljudskih predaka. Priča o tome kako svi mogu da stanu u jednu prikolicu (ok, možda mogu, većeg kamiona), i priča kako su to sve uglavnom samo delići vilice, su besmislene.

OK, mislim da bi za početak trebalo biti indikativno da ‘veći kamion’ još uvek drastično odstupa od opšteg ubeđenja o ‘obilju fosilnih dokaza’ na svakom koraku, ali hajde da se ne zadržimo samo na tome nego da se pozabavimo kompletnošću tih fosila. Konačno, autoritativna izjava glasi ‘Postoji nekoliko stotina veoma kompletnih fosila ljudskih predaka’. Hajde da pogledamo najkompletniji fosil Australopitekusa Afarensisa, Lusi. Videli smo već, na početku ovog članka, sliku koja se najčešće prikazuje u medijima, ali to je samo ‘umetnička verzija’ onoga kako naučnici veruju da je Lusi zaista izgledala, a ovde na ovoj slici desno, vidimo njen pravi fosil (kliknite na sliku da biste videli detalje, nakon toga možete da zumirate još više ako kliknete na kockicu u gornjem desnom uglu).

Stvarni fosil Lusi – Australopitek Afarensis

Verujem da ste se zapitali, ako je ovo ‘najkompletniji fosil A. Afarensis’, kakvi su tek ostali.

Mislim da bi u ovom trenutku trebali ozbiljno posumnjati u verodostojnost izjava o brojnosti i kompletnosti fosila ljudskih predaka. Ali tu nije kraj, ovo je samo početak. Usporedite sada ovaj navodno ‘veoma kompletan’, u stvari zvanično najkompletniji fosil A. Afarensis, sa naučno reprodukovanim modelima tog istog fosila (kliknite na bilo koju sliku i skrolujte levo i desno). Šta vidite? Da li imate dovoljno delića kostiju glave i čeljusti da biste mogli, objektivno, rekonstruirati glavu kao na prehodnoj slici rekonstrukcije glave A. Afarensis? Zapazite karličnu kost koja, suprotno tvrdnjama pobornika evolucije, upućuje na pognut stav. Ovim detaljem, ali i mnogim drugim ćemo se pozabaviti detaljno u budućem blogu, Lusi – Tragično Nekompletan Fosil Koji Se Koristi Kao Dokaz, ali ono što iskače u svim ovim rekonstrukcijama jeste da se morate upitati, na osnovu čega su došli do finalnog rezultata jer samom fosilu od kojeg se počelo nedostaju ključni elementi. Zapazite  izrazito ljudske šake i stopala, koje navodno potvrđuju da je Lusi hodala uspravno, za razliku od šaka i stopala primata koje su prilagođeni boravku na drvetu, koji su ‘naučno’ reprodukovani na osnovu čega?

Stopalo primata

Fosil Lusi ne sadrži ni jednu koščicu šake ili stopala. Ne sadrži čak ni koleno iz kojeg bi isto tako mogli potvrditi, ili opovrgnuti bipedalizam (hodanje na dve noge).

Ah, kažu naučnici, nedavno, u ‘relativnoj’ blizini mesta gde je nađena Lusi, je pronađena 3.2 miliona stara metatarzalna kost koja pripada stopalu Australopiteka Afarensis koja jasno pokazuje da se radi o stopalu bića koje je hodalo na dve noge. Šah, mat.

Navodna kost stopala Australopiteka Afarensis

Ne tako brzo, prvo da zapazimo da sve što je pronađeno jeste ta jedna jedina kost stopala bez bilo kakvog dokaza da je pripadala istoj vrsti kao i Lusi, kao i bez ikakvog valjanog naučnog dokaza da to nije ljudska kost. U stvari, ono što National Geographic i ostali mediji koji su izvestili o ovom pronalasku propuštaju da istaknu jeste da su na istoj lokaciji pronađene kamene alatke i fosil modernog čoveka.

OK, OK, reći će neko, šta si se zakačio za Lusi, postoje drugi “veoma kompletni” fosili čovekovih predaka.

Naravno da postoje, evo na primer Australopitek Sediba

Nekompletan fosil Australopiteka Sedibe

Hm, mislim da sada već počinjete primećivati u kom grmu leži zec, ili fosil, ili šta već … Isti slučaj se ponavlja iznova sa svim fosilima navodnih čovekovih predaka. Možete se zapitati, šta je sa fosilima drugih živih bića? Tu je stanje već malo ‘bolje’, hoću reći, tu, u nekim slučajevima, nalazimo kompletne fosile. Jedini problem je u tome što to nisu nikakvi prelazni oblici, kako evolucionisti tvrde, nego potpuno funkcionalni organizmi koji su samo varijacija unutar svoje vrste, onako kako ih je Bog stvorio. O tome ćemo se pozabaviti neki drugi put.

 

Related posts

Serija predavanja Voda Života 2016

Vizija o Leopardu

Marija, Isusova Majka