Paralogizmi – Logičke Greške

Tokom svake diskusije, ili u dokumentovanom obrazlaganju svojih stavova, ljudi vrlo često u žaru da dokažu svoj stav, namerno ili nenamerno, čine neke logičke greške u izvođenju svojih argumenata. Samim tim, ti argumenti postaju neispravni i ne mogu se, ako nam je stalo do objektivne istine, koristiti da bi se nešto dokazalo. Neke od ovih grešaka su prihvatljive kao stilske figure, ali je neprihvatljivo da budu upotrebljavane kao logičan argument. Ukoliko uočimo neku od ovih grešaka u svom izlaganju ili u diskusiji sa neistomišljenicima, trebali bismo se uzdržati se od dalje upotrebe istih da podržimo svoj stav jer nas to samo vodi u začarani krug gde svako peva svoju pesmu i ne čuje onog drugog.

Ovde ćemo pokušati objasniti samo neke od paralogizama, ili logičkih grešaka, koje se najčešće pojavljuju u diskusijama o evoluciji ili stvaranju. Naravno, ova lista nije kompletna i na Internetu ili u literaturi možete potražiti detaljna objašnjenja drugih paralogizama koji ovde nisu spomenuti.

Greška reifikacije (The Fallacy of Reification)
Reifikacija pripisuje konkretne, opipljive i stvarne osobine nečem sto je apstraktno.
Tipičan primer koji često čujemo je ‘majka priroda se pobrinula’. Majka priroda je apstraktan pojam koji, iako uključuje sveobuhvatnu konkretnu, fizičku prirodu, nema svest i nije mogla da se ‘pobrine’ ni za šta. Prema tome, pogrešno je koristiti ovu frazu da se potvrdi nešto, iako, u praksi često vidimo da, u nedostatku stvarnih argumenata, zastupnici evolucije redovno koriste ovu frazu kao poštapalicu.

Greška izjednačavanja (The Fallacy of Equivocation)
Mnoge reči imaju više od jednog značenja, ali samo jedno od tih značenja adekvatno pripada odgovarajućem kontekstu.
Na primer, uzmimo da je rečenica “Doktori znaju puno o medicini” tačna. Isto tako, i ova rečenica  je tačna za sebe – ‘Martin Luter King je bio doktor’. Ali sledeća rečenica nije tačna ‘To znači da je Martin Luter King znao puno o medicini’ zato što je MLK bio doktor sistematske teologije, a ne medicine.

Greška kontroverznog argumenta (The Fallacy of Begging the Question)
Ovo se dešava kada neko dokazuje nešto koristeći argument koji se zasniva na prethodno prihvaćenoj validnosti onoga što upravo pokušava da se dokaže na prvom mestu. Ponekad se to zove kružno razmišljanje  (circular reasoning). Na primer, vernici znaju često da kažu ‘Znamo da je Biblija Božja reč jer ona sama kaže da to jeste, a znamo da je to što kaže tačno zato što Bog ne laže’. Mi imamo dovoljno dokaza u samoj Bibliji da je ona zaista Božja Reč i tačno je da Bog ne laže, ali ovakva konstrukcija rečenice koju smo videli se ne može koristiti kao validan logičan argument.

Greška kontroverznog epiteta (The Fallacy of the Question-Begging Epithet)
Na primer, Milan Ćirković (http://teorijaevolucije.com/samoteorija.html) kaže ‘… kreacionisti već poodavno vitlaju u svojim agresivnim kampanjama širom sveta: “evolucija je samo teorija!”. On ovde koristi emocionalno nabijen rečnik, ničim logički potvrđen, da bi potvrdio tezu da kreacionisti nisu u pravu.

Greška Čiča Gliše (The Straw-Man Fallacy)
Ovo se dešava kada neko pogrešno (namerno ili nenamerno) interpretira ono što je suprotna strana u diskusiji rekla i onda se fokusira na obaranje argumenta koji je u stvari sam neispravno postavio.

Greška dvojne alternative (The Bifurcation Fallacy)
Ovo se dešava kada se tvrdi da postoje samo dve, međusobno isključujuće alternative, kada u stvari postoji bar treća, ako ne i jos poneka jednako validna alternativa. Na primer, kada evolucionisti diskutuju sam postanak života (mada sama doktrina evolucije se ne bavi postankom, nego isključivo daljim razvojem), fokusiraju se isključivo na dve opcije: nastanak života na zemlji iz neorganskih tvari, i mogućnost da je život na zemlju donesen iz svemira. Treća opcija, da je Bog stvorio život na zemlji se automatski, a priori, ignoriše.

Napad na čoveka (Ad hominem)
Ovo se dešava kada se argument pokušava oboriti tako što se fokusira na čoveka koji iznosi argument, umesto da se njegov argument evaluira sam za sebe. Ukoliko nam je zaista stalo da pronađemo objektivnu istinu, ni po babu ni po stričevima, onda ni jedan argument ne može biti a priori odbačen zato što je iznesen od strane evolucioniste ili od strane kreacioniste